Кратки документарни филм Марка Грбе Сингха „Митровица, подељени град“, у продукцији београдског Обол филма и митровичког ПКЦ „Акваријус“, након Докуфеста у Призрену, биће приказан током октобра и новембра 2025. године и на филмским фестивалима у Португалу (Лисабон, DocLisboa, 20. октобар >>) и у Немачкој (Котбус, FilmFestival Cottbus, 6. новембар >>). Редитељ филма Марко Грба Сингх биће специјални гост фестивала у Лисабону, док ће продуценткиња филма Миљана Дунђерин учествовати на трибини која се организује у Котбусу.
Филм, у којем је главна протагонисткиња митровичка глумица Снежана Џоговоић, сниман је 2024. године, у оквиру II Митровичке уметничке резиденције, коју, уз подршку УНМИК-а, организује ПКЦ „Акваријус“. Постпродукцију овог филма ове године подржао је и Филмски центар Србије.
Још један филм настао на Митровичкој уметничкој резиденцији, видео рад „Нисам успела да ти нацртам карту“ перуанске редитељке Џејле Готлиб (Yaela Gottlieb), приказан је септембра 2025. године у Немачкој, односно уврштен је у изложбу „Interventions“ у Хамбургу у Kunsthaus Blankenes, коју чини пет уметничких инсталација. (Више о овом догађају >>)
О ФИЛМУ „МИТРОВИЦА: ПОДЕЉЕНИ ГРАД“
Филм на специфичан начин третира Митровицу као град који је етнички подељен између Срба и Албанаца. Пејзаж места залеђеног сукобом прожет је двема песмама које тематизују смрт мајке. Двоје људи изгубљени су у рушевинама, док поред њих цветају трешње.
У питању је снажан, дубоко промишљен и уметнички изузетно деликатан подухват који истражује политичке, културне и људске слојеве кроз иновативне филмске праксе. Овај филм, кроз прецизно осмишљену визуелну драматургију, поетски текст и звучни наратив, пружа јединствену перспективу на живот у подељеном граду, где границе нису само географске, већ и симболичне и емоционалне. Аутор, већ афирмисан у савременим филмским праксама, користи експерименталну драматургију како би пружио јединствен поглед на свет маргинализованих пејзажа и прича.
Марко Грба Сингх је рођен 1988. године у Београду. Тренутно је на уметничким докторским студијама филмске режије на Факултету драмских уметности у Београду. Његови кратки документарни „Касно смо се срели“ и „Бледо“ приказани су на светским филмским фестивалима, док је играни филм „Абдул & Хамза“, који се бави судбином избеглица на тлу Европе, премијерно приказан на фестивалу ФИД Марсеј 2015. године, где је добио специјалну награду жирија. Током 2016. године борави у Кини где снима кратки документарни филм „Звезде Гаомеигуа“, за који добија награду за најиноватинији кратки филм на фестивалу у Ниону, 2017. године. Режирао је и кратки филм “Тесаурус“ (2020). Уметнички је директор београдског филмског фестивала Белдокс.
