Сценске и визуелне уметнице Сара Апостоловић и Јана Миленковић биће гошће „Акваријуса“ од 18. до 29. фебруара 2024. у оквиру II Митровичке уметничке резиденције. Њихов стваралачки портрет биће представљен митровичкој публици 22. фебруара у 20.00, када ће бити приказани њихови видео радови и перформанси. Исто вече наступиће и бенд Jazzwa из Рашке. Током боравка на Косову ауторке ће стварати ново оригинално дело које ће бити презентовано крајем маја 2024. године, на завршној мултимедијалној изложби Митровичке уметничке резиденције.
Митровичку уметничку резиденцију организује „Акваријус“ у оквиру програмске целине „Арт терапија“ коју подржава УНМИК. До маја ове године гости резиденције биће и Daniel Kötter (Немачка), Марко Грба Singh (Србија), Miedya Mahmod (Ирак), Марија Радусиновић (Црна Гора), Стефан Младеновски (Северна Македонија), Зорана Стевановић (Србија), Александра Мећава (Србија), Александра Чавић (Србија), Џенана Шаљић (Србија). Њима ће се придружити локални ствараоци Илда Крама, Анђела Томић, Анђела Ранковић, Виолета Ћуковић.
Сара Апостоловић, рођена 1995. године у Београду, где тренутно живи и ради. Фокус њеног истраживања је национални карактер српског друштва, његова позиција у свету и позиција појединаца у њему. Користи се различитим медијима попут фотографије, видеа, перформанса, цртежа, архиве, аудио записа, у циљу деконструкције, а потом конструкције и оживљавања традиције, историје, митологије њене земље.
Основне студије фотографије завршила је на Академији уметности у Новом Саду, а потом мастер студије истог смера на Факултету примењених уметности у Београду. Тренутно је студент докторских академских студија ликовних уметности на Академији уметности у Новом Саду.
У свом тренутном истраживању бави се оживљавањем жена хероина заборављених и заробљених у српској историји и митологији и њиховим утицајима на савремени уметнички идентитет.
Своје радове излагала је на бројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. Њен видео рад „1813.“ тренутно је део поставке колективне изложбе „Шта има ново“ у Културном центру Србије у Паризу.
Јана Миленковић је рођена 1994. у Београду. Завршила средњу балетску школу Лујо Давичо, а на београдској Политехници модни дизајн. Од 2014. професионално се бави савременим плесом и перформансом на независној уметничкој сцени. Коауторка је представе „Коло“ и „1002. ноћ“ групе Неут изведене на Конденз фестивалу 2021. и 2023. године. Стипендиста резиденције на Akademie Schloss Solitude у Штутгарту где наставља сарадњу са мултимедијалним уметницима.
1813
Пројекат Саре Апостоловић „1813.“ реализован је током прве године докторских академских студија. Јула 2021. у селу Скела окупило се педесет девојака које су препливале реку Саву у част женама које су на том месту себи одузеле живот 1813. Цела акција снимљена је иизмонтирана у видео рад, чиме је овај перформанс, својеврсни хепенинг, документован.
Створен је модел ,,групног идентитета”. Девојке су током перформанса носиле беле хаљине које симболички представљају невиност, чистоту, али и духовност, рај. Оне представљају слој између приватног и јавног света жене. Назирањем тела испод хаљина посматрач се провоцира, али и ставља на своје место. Бележењем ових детаља јасно се поставља граница интиме.
КОЛО
У уметничком истраживању и раду на представи „Коло“ Сара Апостоловић и Јана Миленковић су се бавиле преиспитивањем савремених манифестација заједништва, са фокусом на физичке аспекте његовог испољавања кроз плесну праксу. Испитивана је могућност и немогућност остваривања контакта у времену промена заснованих на дигиталним технологијама којима је као катализатор послужила „нова реалност“ изазвана пандемијом.
У раду је централни елемент пажње била народна игра коло. Премда и друге плесне технике користе физички контакт, коло је третирано као устаљен културни образац који обликује искуство дељеног тренутка у ситуацијама окупљања. Стални физички контакт групе, једноставност покрета и акценат на заједничкој активности чине основу на којој су Сара Апостоловић и Јана Миленковић развијале свој материјал.
Током процеса стварања посебан допринос чинили су и документовани интервјуи са људима различитих генерација приликом којих су вођени разговори на тему њихових искустава приликом друштвених догађаја, давних и скорашњих сећања, садашњости и маште.
1002 НОЋ
Пројекат „1002. ноћ“ се бави кореографским истраживањем друштвеног аспекта вештачке интелигенције кроз мотив Шехерезадиног приповедања из “1001. ноћи”. Ауторке Сара Апостоловић и Јана Миленковић су истраживале процес причања приче који омогућава праксу окупљања и заједничког замишљања и транспоновали је у кореографске принципе динамиком приповедање-слушање-препричавања/интерпретација.
Представа „1002. ноћ“ пропитује потенцијал неспоразума – истражује тачке тензије између вештачке и хумане интелигенције, физичког и виртуелног простора. Затвореног амбијента у коме Шехерезада борави где оживљава онај унутрашњи свет симулирајући стварност и онај отворени ван зидова који даје могућност реалног искуства.
ЛОВ НА ХАЈДУКА
Овај перформанс одржан је и снимљен у аутентичној пећини у источној Србији. У њему различите жене носе исту хаљину – венчаницу и пролазе кроз делове пећине у различитим емотивним стањима која осликавају њихову потрагу за идеалним мушкарцем.
