Najveći boem Zvečana

Пише: Ивана Вановац

Пре годину дана, 12 маја, заувек је своју Јазбину напустио Слободан Златковић Боби, међу пријатељима запамћен као „највећи боем Звечана“.
Тим поводом, галерија „Акваријус“ организовала је у петак целодневни програм посвећен овом великом човеку, универзалном пријатељу, сјајном срчаном музичару, вечитом заљубљенику у уметност.
Током дана, у галерији је одржана мала ликовна колонија под чијим окриљем су уметници и Бобијеви пријатељи (Миљана Булатовић, Стефан Стевановић, Јасмина Поповић, Вук Ђурић, Јована Миловановић, Звездана Герић, Васиљ Аџић) сликали његов портрет а у вечерњим сатима, на истом месту су се окупили сви Бобифили како би се путем видео записа и живе речи, још једном присетили драгог лика и себе без њега.
Слободан Златковић Боби једна је од култних личности Звечана. Један од оних о којма се и за живота а и по његовом гашењу, испредају легенде, препричавају анегдоте и невероватне саге.
Остао је упамћен као човек неспутаног, урођеног шарма. Спонтан у опхођењу са људима, несташан у живљењу, неоптерећен озбиљним темама за одрасле, често је деловао неозбиљно у свему – сем у пријатељству. Памте га и као неисцрпан извор занимљивих прича у које је понекад било тешко поверовати, као заљубљиву природу, великог мецену и човека изузетног драмског дара.
Знао је оно што многи за кафанским столом не науче никада – да боемија није опијање до транса већ слободарство и неспутаност у изражавању – мало причом, мало песмом, мало ћутањем, да се она не налази у тешком, алкохолним испарењима и димом засићеном ваздуху изнад астала, већ у срцу оног који за тим асталом седи.
Годину дана након растанка, сећање на њега је свеже а опет фино патинирано оним опојним севдах-тоном неописивог недостајања.
Овај дан који су Бобијеви пријатељи Миљана Булатовић и Александар Дунђерин уз свесрдну помоћ њему блиских људи органозовали, има ону званичну ноту јер има повод. Незванично, неформално, сваки дан је Бобијев дан за оне који су га познавали и волели а свако окупљање добар повод да се он помене и да се на њега још једном наљуте јер се није боље чувао, јер је отишао не одавши им тајну његове (за те године) нестварно црне косе, да му још једном поштено замере изненадни одлазак без поздрава.
Заправо, толико је често предмет њихових разговора, да се стиче утисак да је Боби и преминуо – само званично.

Извор: Радио Косовска Митровица >>