Немања Радовановић, наш драги колега и пријатељ, изненада је преминуо 25. новембра 2022. године у 46. години живота. Недостајаће нам дружење, заједничка читања, разговор и полемика са тобом. Почивај у миру.
Последњих година Немања Радовановић је интезивно био ангажован на пољу књижевности и иза себе оставио већи број песама.
Преносимо једну од последњих песама коју је Немања написао.
Пустињам Сахаром душе
И тражим зрно
Као Диоген човека
А лампа ми је живот
Који собом носим
А који ме гори
Као пустињско сунце.
Пустињска олуја ме
Диже у небеса
И ковитла са осталим
Зрневљем сличне судбине.
Па ме приземљи
У то пространство једноличности
Да опет пожелим ковитлац.
Из олује у мир
Из врелине у мраз
Док живот тутњи.
А на крају ћу,
као и свако зрнце
Завршити под песком
Са надом…
Да оставио сам зрнећи траг
Нека причека непролазно
У океану пролазности.