Nikola Malović: Književnost nas čini boljim

Фотографије: Сунчица Андрејевић

Данас, у ери видео форме, књижевност као најјефтинија уметност је готово па изгубила социјалну функцију, а задржала естетску. Ипак, књижевност још увек може, ако не да помера брда и долине, онда да прави ситне помаке који нас чине бољим. Добра књижевност би требало да се ослања на три теме – Бог, љубав и смрт. Немогуће је написати добар и квалитетан роман за мало времена, зато што човек нема искуство петнаест живота. Писац искуство надопуњује истраживањем и убеђивањем читаоца да влада темом. Роман који тежи целовитости у било којој сфери је поштен роман и роман који заслужује да га узмемо у руке.
А вреди ли дела Николе Маловића узети у руке? Низ награда („Борислав Пекић“, „Лаза Костић“, „Борисав Станковић“, „Бранко Ћопић“, „Перо Деспота Стефана Лазаревића“, „Мајсторско писмо“ – за животно дело, „Лазар Комарчић“, Октобарска награда града Херцег Новог) дају потврдан одговор.
Ко, ипак, није читао дела овог писца, Бокеља, који „још увек мисли на српском“, то је могао да учини почетком недеље, куповином књиге у митровичком ПКЦ Акваријусу где је и гостовао.
У вишечасовном разговору са посетиоцима ПКЦ-а изговорио је поруке с почетка текста, а уз питања публике и књижевног критичара Александра Дунђерина начео и читав низ других тема.
Полемика о постојању Бога, света, свемира посебно је била жива, те је прочитао и један од својих текстова из књиге „Бока Которска и Србија“. У наставку прочитајте поменути текст, под насловом „Бог“, и послушајте како је текао разговор у Акваријусу.

„Бог“
Јерусалим је светилиште Медитерана. Можемо га обићи као туристи, али и као ходочасници. Да Христ није васкрсао, узалуд би била вера наша – каже апостол Павле. Но, да ли су развојем науке потребе за Богом постале мање? Није ли се у наше време технологије управо теологизовала?
Пазимо…
Године 1966, астроном Карл Саган обнародовао је кључни критеријум за постојање ванземаљског живота. Мора да постоји планета оптимално удаљена од звијезде, као што је Земља од Сунца. С обзиром на то да у васиони има око оксилион планета, то је јединица са 24 нуле, тада би септилион – 21 нула – планета било погодно за живот. Рачуница је показивала изузетне шансе за успех да се пронађу космичке комшије, па се шездесетих активирао сет скупих државних пројеката, пише Ерик Матаксис у тексту “Наука све уверенија – Бог постоји!”, да би се откриле ванземаљске цивилзације. Ипак, године су пролазиле, а мрежа радиотелескопа само је ослушкивала мукло ћутање васионе. Људски је ум схватио како је за живот потребно више параметара од Саганових. Број планета погодних за живот почео је брзински да опада на свега неколико хиљада, а број параметара рапидно да расте.
Данас параметара има преко две стотине. Потенцијално насељива планета мора да одговара сваком појединачно, иначе ништа од одрживог система на коме постоји живот. Рецимо, када поред нас не би било у драм подешеног Јупитера, са сило гравитације, убила би нас киша метеорита, а ми не само да постојимо, каже Метаксис, него и сведочимо о постојању.
Да ли је идеална подударност екслизивних параметара уопште могућа случајно? Филигранска подешавања за живот на земљи, ништа су у поређењу са подешавањима за постојање саме васионе. За мање од милионитог дела секунде, после великог праска, успостављене су вредности четири узајамних интеракција – јаке и слабе атомске, електромагнетне и гравитационе. Када би се ма шта у том савршеном односу променило, васиона не би могла да постоји. Када би се, на пример, однос између електромагнетне и гравитационе интеракције променио и за незнатни део незнантног дела процента, могли бисмо само да уздишемо, јер то изнад нас не би било исто небо, јер га не би ни било, нити би било нас.
Множењем једног јединог параметра са осталим, шансе за постојање живота на планете смањују се не геометријском, него астрономском прогресијом. Испада да је аргумент по којем се живот напросто десио у супротности са здравим разумом. Може ли бити да смо динар бацили десет милиона пута и да смо сваки пут добили главу?
Научне чињенице указују ми да се супер-интелигенција само игра физиком, хемијом, биологијом. По физичару и теоретичару Полу Дејвису доказ за рационални план је задивљујућ. Оксфордски професор Џон Ленокс казује да што више сазнајемо о васиони, хипотеза о постајању творца као узрока нашег постојања бива све видљивија.
Ја мислим да ако и нисам доказао да Бог дебото постоји, потказао сам своје обално постојање, кад и чињеницу да су услови за то били математички готово равни нули.

Маловић о читању
„…али је решења можда да ми задамо себи један утопистички задатак, а то је да прочитамо књигу седмично. На тај начин постајемо натпросечно начитани, јер са педесет три књиге годишње ми и те како обогатимо наш речник и упознајемо се са писцима, а упознавати се са писцима је врло занимљиво искуство…“

Књижара „Со“
Никола Маловић, такође, са својом супругом, води књижару „Со“ у Херцег Новом. Аутор је књижевне фотомонографије „Херцег-Нови: Град са 100.001 степеницом“, књиге документарне прозе „Бокешки берберин“ и „Бога у Боци“. Приредио је и „Бокешки хумор“.
Објавио је “Пругастоплаве сторије”, “Једро наде”, као и књигу кратких прича “Последња деценија”, новеле у драмској форми “Капетан Визин – 360 степени око Боке”, “Перашки гоблен”, и преко 2.500 текстова. Приче су му превођене на руски, енглески, пољски и бугарски.

Извор: Алтернативна >>