ПКЦ „Акваријус“ је оаза мира и слободе

Текст: Радио Контакт плус (Немања Јакшић)
Фотографије: ПКЦ „Акваријус“

Приватни културни центар „Акваријус“ у Косовској Митровици, већ седам година је оаза мира, ризница знања, позорница на којој се публици представљају различити уметници, али је и место где Митровчани, старији и млађи, могу у јединственом амбијенту, уз шољицу кафе и свестране људе, побећи од свакодневних брига и обавеза.
ПКЦ „Акваријус“ почео је са радом 2015. године. Миљана и Александар Дунђерин, дуо који води главну реч када је у питању овај културни центар, тврди да “Акваријус” какав данас познајемо не би ни постојао да није било Митровчана, који су уложили и финансије и део себе у читаву ту причу.
„Када смо се венчали Миљана и ја, пошто је она из Липљана, а ја из Новог Сада, размишљали смо где ћемо и шта да радимо… Тада нам се учинила Косовска Митровица као најпогоднија, пре свега зато што је универзитетски центар, а није имала простор у којем се у континуитету одржавао уметнички програм. Да није Митровчана, не би ни могли ово да радимо. Ми смо овај културни центар отворили са свега 600 евра. Нисмо имали више новца, нама су људи одавде, доносили стари намештај, полице, уређивали су на неки начин место где желе да долазе… Митровчани су заправо уложили највише у овај културни центар“, каже Александар Дунђерин.
Његова супруга и он, мисле да су повукли прави потез, јер, према њиховим речима, „Акваријус“ успешно послује већ седам година.

Труде се да оно што раде буде привлачно великом броју људи, да “Акварујус” има музички, ликовни, књижевни и филмски програм, сценску уметност и остало – све оно што један културни центар и треба да поседује у свом репертоару.
„Много тога смо прошли. Ускоро ћемо имати и јубиларни петстоти програм. Направили смо и четири мала фестивала – ’ФЕЖЕС’, ’Еко Арт фест’, ’Кактус’ и Мали сајам књига. Задовољни смо у ком правцу све ово иде“, додаје Дунђерин.
Оно што „Акваријус“ издваја у поређењу са класичним установама културе у Србији и свету, јесте то што је реч о приватном културном центру, који се финансира из сопствених прихода, објашњава наш саговорник.
„Од почетка је акценат на томе да будемо економски одрживи. Изворни приходи долазе од кафе-бара, продаје улазница, слика и књига. Многи тврде, али није тачно да нема приватних културних центара широм региона, има их у Београду, Новом Саду, Сарајеву, Загребу… Желимо да истакнемо да је могућа и приватна иницијатива. Мислим да је то оно што нас издваја не само на овим просторима, него и шире. Култура је сведена или на државни буџет или кроз пројекте и невладин сектор.“
Сезона у овом митровичком културном центру почиње у септембру, а завршава се у јулу. На рад „Акваријуса“ последње две године утиче пандемија корона вируса.
Дунђерин каже да програм прилагођавају епидемиолошким мерама које су на снази и да публика од њих може да очекује свашта нешто занимљиво у наредном периоду.
„Концепт нашег програма и број гостију зависи од стања на терену. Тренутно је у току ’ЗаНа’ фестивал књижевности, други по реду. Припремамо Фестивал женског стваралаштва (ФЕЖЕС), који ће бити одржан од 1. до 7. марта. Морам да нагласим да ћемо ове године имати изложбе под називом ’Косовски циклуси’. Стручни жири ће одабрати десет аутора, који живе и раде у последњих 20 година на Косову и Метохији, а који су дали највећи допринос развоју ликовне уметности. Завршићемо тај циклус малом монографијом посвећеној тим ауторима. Тиме ћемо, по први пут, направити селекцију и скренути пажњу на то шта је актуелна ликовна сцена на Косову и Метохији.“
У току су припреме за пети циклус квиза који се већ неколико година одржава у ПКЦ „Акваријус“.
„То је постао можда и најпопуларнији програм код нас, што ме и изненађује… Највећа посећеност и исплативост нам је баш током одржавања квиза, што ме радује“, открива нам Дунђерин.

На Савиндан, Удружење књижевника Србије доделило је ПКЦ „Акваријус“ награду „Благодарје“ због, како се наводи у образложењу, трајног доприноса српској књижевности.
Дунђерин каже да је био изненађен и да награду није очекивао.
„За нас то било прилично изненађујуће, мада када боље сагледамо – имали смо претходних година јако пуно књижевних програма, угостили смо велики број књижевника из читаве Србије, тако да је на неки начин то и било за очекивати. Награда је доказ да постојимо на културној мапи читаве Србије и региона, то је подстрек и обавезује нас да наставимо са марљивим радом“, поручује он.
Наш саговорник, на крају разговора, има јасну поруку за своје суграђане:
„Уметност и култура треба да сведоче о љубави и слободи. Имајући у виду тренутак у којем живимо, оно што нам највише недостаје јесте слобода. Поручио бих Митровчанима да имају мање страха и да се више боре за слободу.“

Извор: Радио Контакт плус >>