Projekcija filma „Ida“

У галерији „Акваријус“, у оквиру програма „Филмско ћоше“ у четвртак 5. маја 2016. године од 21 сат биће приказан играни филм редитеља Павела Павликовског „Ида“ (2014). Ово пољско остварење награђено је Оскаром за најбољи филм изван енглеског говорног подручја, а тријумфовало је и на додели Европске филмске академије исте године. Због провокативне теме (као кривци за холокауст у Пољској за време Другог светског рата, означени су, имплицитно и Немци и Пољаци) „Ида“ је изазвала до сада невиђено негодовање већег дела пољске јавности, али и дела руске филмске јавности која је оптужила Европску филмску академију да је подлегла нечувеном притиску јеврејске заједнице у Сједињеним Америчким Државама и прогласила „Иду“ (а не већ виђеног победника – руски филм „Левијатан“) најбољим филмом за 2014. годину.

Без обзира на можда и основане оптужбе пољских и руских уметничких кругова, „Ида“ је истинско ремек-дело, прво после неких филмова Ларса фон Трира и стваралаца окупљених око данске „Догме“, које је направило револуцију у седмој уметности, пре свега на плану оригиналног кадрирања, односно фотографије и сценографије. „Ида“ је, наиме, црно-бели филм снимљен у неуобичајеном, уском, формату (4:3), са минималистичким мизансценом и са доминантно статичним кадровима у којима се радња одвија и актери појављују на самом дну, док је простор изнад њих углавном празан. По стилско-поетским карактеристикама Павел Павликовски наставља моћну традицију уметничког пољског филма шездесетих и седамдесетих година прошлог века (Вајда, Полански, Кјешловски), али га обогаћује филмским парафразама на дрејера, Бресона, Бергмана, Вендерса.

Ова, на први поглед специфично пољска, и јеврејска прича, заправо је универзално људска. Ида, главна јунакиња филма, сироче је коју је као бебу спасао од холокауста католички манастир дајући јој нови идентитет. Она тек од своје тетке, судије и стаљинистичког тужиоца, зване погрдно Крвава Ванда, сазнаје да је Јеврејка чије су родитеље, који су бежали од нациста, убили Пољаци како би отели њихово имање. Постепено, прича о холокаусту одлази у други план, док средишње питање филма постаје преиспитивање идентитета, али и смисла вере и религиозних схватања.

Филм је сниман у Лођу, а потписује га пољско-британски редитељ јеврејског порекла Павел Павликовски. Улоге тумаче Агата Кулеса, Агата Трузабечовска, Давид Огродник.