Текст: Алтернативна (Ана Марија Ивковић). Видео: Контакт плус радио (Сунчица Андрејевић). Фото: ПКЦ „Акваријус“ (Милан Добрић)
Каранфил, ружа, кућно цвеће… Да ли се Осми март свео само на то? За неке да.
Осим поклона у виду цвећа, ипак, Осми март је дан када би требало да истражимо дубље нијасне онога што означава овај важан датум.
Управо то смо учинили у разговору са четири уметнице.
На шта их асоцира уметност и Осми март?
„Мислим да уметнице нарочито на Осми март треба да врате ту причу о жени, намерно нећу рећи о женским правима, него причу о жени у онај колосек који она заслужује како бисмо стигли до циља који нам је свима заправо зацртан, а тај циљ јесте – ништа посебно. То је само заиста равноправно заступљеност жена, пре свега у институционалном сектору“ – казала је књижевница Ивана Вановац.
Сликарку Миљану Дунђерин Осми март и уметност асоцирају на 8. Март у Њујорку када је дошло до штрајка жена пошто су раднице биле затворене у текстилној фабрици из које нису могле да изађу, а потом је избио пожар. Изгорело је преко 120 жена.
„Кад год се сетим Осмог марта, сетим се тога и сетим се тога да ниједан уметник никада није посветио своје уметничко дело управо том догађају и упркос томе, после толико године и приче о томе и заборављеној причи. Ми тај дан славимо са пуно цвећа, а нико у ствари не зна разлог и како је све то кренуло. Увек ме асоцира на то, зато што је то негде можда одговорност свих нас уметника да посветимо нешто тој причи и да кажемо да се овај дан слави зато што је неко буквално изгорео у фабрици“.
„Што се конкретно књижевности тиче, у вези са положајем жена, мислим да је књижевност генерално у нашем друштву у проблему, без обзира на то да ли је пишу жене или мушкарци, али сигурно да су жене мање заступљене. Ако погледамо статистику у везу са значајним књижевним наградама, или чак уже изборе који прате те књижевне награде, видећемо да је ту много мањи број жена присутан“ – казала је књижевница Александра Јовичић Ђиновић.
„Уметности и осми март? Жена, терапија и неки бољи свет који би смо ми створили. На пример, ја се бавим музиком, то је свет који сам ја створила у својој глави и када стварам музику, апсолутно сам у некој другој димензији која је по мени много боља и много сам срећнија када сам у њој“ – казала је музичарка Илда Крама.
На питање зашто маштати о бољем свету, Крама подсећа да је данашњица много суморнија.
„Зато што живимо у данашњем свету који је пун, видите и сами, ратова шта се све не дешава… А када сте у својој глави, када створите тај неки свет, једноставно осећате ту сигурност“ – казала је Крама.
