Slobodan Mašić: Jedini pisac iz Prilužja

Текст: Радио Косовска Митровица (Ивана Вановац)
Фотографије: ПКЦ „Акваријус“

Роман је најтежа књижевна форма. Сложен. Вишеслојан. Магичан. Претешко је написати га, прелако пронаћи му мане.
Роман је пут у незнани свет.
„Пут незнанца у свет“ је роман.
Једини написан у Прилужју. Или једини написан у Прилужју а да је и објављен. Дело је Слободана Машића, путника, кувара, авантуристе и како рече рецензент књиге проф. др Голуб Јашовић „најбољег писца из Прилужја“. Јединог писца из Прилужја.
“Књига Пут незнанца у свет је аутобиографска књига која говори о животу једне младе особе на Косову која одлучује да једног дана покуша да промени свој живот и да крене за светлом звездом и за бољом будућношћу, тражећи обећану земљу” каже Машић који је и сам прешао тај пут трагача за тамонегдашњим “бољим животом”. Отишао, нашао га и вратио се у Прилужје.

• 

• 

„Ја сам био и остао незнанац“, каже Слободан. Коме? Себи? Земљи у којој је странствовао? Земљи која се током његовог странствовања толико променила, да му је постала страна? Тај одлазак у потрагу за истином о бољем животу и коначно обретење на прагу са кога је пошао, подсећају на Коељовог Сантјага. Човек је незнанац себи. Тражећи нешто по свету, ма шта то било, тражи ли заправо истину о себи? Шта носи тај незнанац у пртљагу (а свако ко је икада путовао, зна да се са сваког путовања увек враћамо са висе пртљага, него кад смо кренули)? Неко доноси магнете па их качи по фрижидеру. Неко искуства, па их окачи у роман. А путовање није само одлазак у Норвешку, у којој је Слободан – слободан незнанац живео једно време. Живот је највеће, најтеже и најузбудљивије путовање. О том путовању, Слободан пише највише.
„Има доста личног искуства, има и метафоре, али суштина свега је да су то аутентични догађаји који су писани из дубине душе, под емоцијама, у тренуцима среће, туге, трагедије, и јако ми је драго да је то остало забележено и написано и да је на крају угледало светлост дана“.

• 

• 

Тешко је писцима јер је све мање добрих читалаца. А читаоцима је тешко, јер је све мање добрих писаца. Тешко је писцу на селу. Најтеже оном у косовском селу.
„У питању је свака рурална средина на Косову, па и у тим градским срединама читање је у доба дигитализације запостављено, као и писање. Али сваки дан нашег живота овде једна је нова страница књиге. И мотивацију треба тражити у сопственом животу“, каже Машић.
Иако понавља да није професионални писац, већ аматер, Мишић је схватио основни постулат добре књижевности – да би писао мораш да будеш одважан, и већ код првенца одлучује се за израз који је синоним за храброст – аутобиографски роман.
„Стално се сусрећемо са новим изазовима, новом неизвесношћу и уколико тог тренутка желимо да забележимо на парчету папира, онда ће то неко време бити суво благо.

• 

• 

Након дугог писања, када сав тај текст читате и када се сетите тог времена уназад, из дубине душе, откривате да сте живели у другом свету, да сте друга особа сада. Једноставно можете да видите и у људима око вас да је нешто промењено, да ствари у животу сагледавате реалније, да сте прихватили неке позитивне ствари, да сте негде погрешили, да сте можда требали другачије, али у сваком случају изазива вам осмех, изазива вам сузу“.
Машићева вероватно највећа мудрост до које је дошао, а коју налазимо у роману, гласи:
„Знам само једно: Где год желим – отићи ћу, где год сам био, вратићу се тамо. Јер мој живот је кофер пун свари! И ова прича није завршена, само се окреће нови лист“.
Држимо га за реч и чекамо нову причу.
Слободан Машић је рођен 1982. године у Косовској Митровици. Живи и ради у Прилужју. По професији је кувар и ради у вртићу.

Књигу можете поручити од самог писца или купити у ПКЦ „Акваријус“. Објавили су је 2020. Књижевна заједница Пожаревац и Књижевно друштво Косова и Метохије. Доживела је два издања.
Промоција у Косовској Митровици је прва и баш зато важна.

Извор: Радио Косовска Митровица >>