Књига кратких прича Вука Пантовића Страх смирења биће представљена у Приватном културном центру „Акваријус“ у понедељак 24. децембра 2018. године од 20 часова. О књизи ће, поред аутора, говорити и председник Књижевног друштва Косова и Метохије Новица Соврлић и Александар Дунђерин.
Књига Вука Пантовића објављена је захваљујући сарадњи Књижевног друштва Косова и Метохије и Приватног културног центра „Акваријус“ из Косовске Митровице који су ове године покренули едицију „Млади ствараоци“. Поред Страха смирења у овој едицији објављене су и збирке песама Дарије Машковић (Жврљотинe) и Тамаре Орловић (Плаво око). Све три књиге премијерно су представљене на овогодишњем 63. Међународном београдском сајму књига.
Страх смирења Вука Пантовића могуће је купити у „Акваријусу“ по цени од 360 динара. Новцем прикупљеним од продаје књига биће финансирано штампање књига у едицији „Млади ствараоци“.
Вук Пантовић (2002, Косовска Митровица) ученик је треће године Гимназије у Косовској Митровици. Финалиста је 24. Поетског конкурса Десанка Максимовић (2017) који организују Ваљевска гимназија и Српска књижевна задруга из Београда, и полуфиналиста Књижевних окршаја у Приватном културном центру „Акваријус“ из Косовске Митровице. Живи у Житковцу, општина Звечан.
Вук Пантовић је, поред Дарије Машковић, репрезент најмлађе генерације писаца која стасава у Косовској Митровици. Јавност је ове средњошколце претходних година упознала на Књижевним окршајима у Приватном културном центру „Акваријус“. На овим специфичним дружењима и надметањима, која су подсећала на слем вечери (посебно актуелне у америчким клубовима осамдесетих година прошлог века, али популарне и данас у великим центрима културе), митровачка омладина имала је прилику да у интеракцији са публиком, кроз размену мишљења, полемику, негодовање или одобравање, представи своје литерарне радове, изрази креативне стваралачке потенцијале, напослетку, и бунт. Ове Пантовићеве приче, као и песничка збирка Дарије Машковић Жврљотинe – које је „Акваријус“ препоручио и припремио за штампу, а Књижевно друштво Косова и Метохије подржало и публиковало – последица су и резултат двогодишњег праћења рада младих људи који су у том периоду показали интересовање за уметност речи и имали довољно стрпљења, воље, инспирације, али пре свега талента, да своје приче и песме обликују у смисаоно и формално заокружену целину, односно књигу.
И поред тога што је, очито, Вук био инспирисан Орвеловом 1984. (што је и логично, будући да је то и омладинска литература), а донекле надахнут и егзистенцијалистичком филозофијом (што је већ мање очекивано за овај узраст), изненађује његова блискост, саобразност идејног склопа књиге са савременим тенденцијама у светској филозофији (неткритицизам, критика глобалног либералног капитализма, „новог светског поретка“, критика Мегалополиса). У погледу језика и стила, избора и карактеризације ликова, дијалога, композиције, Вук Пантовић одаје се као надарени средњошколац, али када је реч о његовој мисли и идеји, погледу на свет и филозофији живота, они су подобнији зрелом ствараоцу.
Оно што највише може да запрепасти, то је мирноћа са којом аутор саопштава (сопствену) истину о свету. Неморал, грех, недостатак љубави, многе друштвене аномалије, нису описане у књизи да би се изазвала катарза, не представља Страх смирења критику дехуманизованог друштва. То је само списак, огољена дескрипција стања ствари, стања духа времена у којем живимо. Оно је такво какво је, и аутор нема жељу чак ни да сугерише да је овај свет, и систем вредности у њему, наопак и погрешан (мада таква мотивација егзистира у најдубљем слоју дела, и препознаће је читалац који још увек верује да овај свет није отишао бестрага), он му се, чак, приподобљава, и покушава да у њему преживи, нађе своје место. Место роба. Биомасе. Из рецензије Александра Дунђерина „Накарадне приче“