ЗаНа књижевни фестивал: Славимо књигу уз џез

Текст: Радио Косовска Митровица (Ивана Вановац)
Фотографије: ПКЦ „Акваријус“, Фондација „Деметра“ (Милан Кабашић)

У оквиру другог “Зана књижевног фестивала”, у ПКЦ “Акваријус” у Косовској Митровици протеклог викенда, наступио је џез трио “мп3”. Труба, оргуље и бубањ, водили су публику жељну доброг звука кроз вече које нас је вратило у неко здравије, боље време, када смо џез слушали редовно уз мајске трешње.
Новак Мијовић, трубач, долази из Бара. Не да није први пут на Косову, већ је једно време био и становник нашег града у ком је завршио факултет.

„Први пут сам дошао овде 2003. године, у лето, ради полагања пријемног испита. Овде сам завршио класичну трубу у класи нажалост покојног професора Изудина Чурковића. Он је био неко ко је изнедрио све добре џез-трубаче у земљи Србији“, прича Мијовић и присећа се изненађења које му је приредила митровачка џез и блуз традиција, која га је дочекала као студента.
„Слушао сам о раду Биг Бенда, који је постојао пре рата… Причао ми је Петар Ракић… жао ми је што је вечерас био спречен да свира са нама…Тај Биг Бенд је добро свирао и природно би било да се овде сада настави та традиција па макар и на овом нивоу, да се повремено сходно ситуацији, дешавају џез свирке“, каже Мијовић.
Милован Пауновић је пијаниста који свира оргуље. Долази из Београда где је сарађивао и свирао са најзвучнијим именима овдашње рок сцене – од Слађане Милошевић, преко Гагија Јовановића, до Дада Топића или нешто млађе Ане Станић.

Када чујемо да неко свира оргуље, аутоматска асоцијација иде ка катедралним, гломазним и прилично непокретним цилиндрима. Друга асоцијација је Реј Манзарек и психоделична дубина његових оргуља, која је пратила Морисонову поезију… Пауновићеве оргуље су ипак нешто треће…
„Немамо ми по Србији скоро нигде праве оргуље. Имамо инструменте који личе на оргуље, али начин свирања је специфичан. То је углавном формација без баса, бас – гитаре, контрабаса, где оргуљаш свира и бас. Захтевно је, мора да се пази колико се попије пре свирке да би се све те бас линије испратиле… Захтевније је… Ја сам у основи клавириста, али волим да свирам оргуље. Изучавао сам чувене америчке оргуљаше – Џими Смита, Џим Мекграфа… Ето, не даје се често прилика да се свирају оргуље… Обично их свирам са Мишком Радовићем, кад ме позове овде у Косовску Митровицу“, каже Пауновић.

Бубањ је, кажу, пулс једног састава. Труба је задужена за расположење – ведрина, туга… А оргуље?
„Оргуље повезују ову двојицу… Умирују овог што пулсира, теше овог што би плакао…“ одговара оргуљаш.

Џез је те вечери у Митровицу довео наш суграђанин музичар Мишко Радовић. Прича о дугогодишњем лепом пријатељству са Новаком и Милованом, али и о кључној улози баш оваквих, малих, клупских свирки за трајно одржавање кондиције џез сцене у малим срединама.

„Да би се направила џез публика, морају овакви догађаји да се организују. Јер џез јесте у основи клупска музика. Некада раније биг бендови и џез оркестри јесу пунили велике сале, свирала се плесна музика… Данас, а посебно за овако мале саставе, погоднија је клупска свирка… На оваквим свиркама ми се трудимо да будемо допадљиви публици, да она може да нас испрати, а опет да будемо музички искрени, да испунимо и себе и да сви буду задовољни“, каже Радовић.
И тако је и било.

О ЗАНА КЊИЖЕВНОМ ФЕСТИВАЛУ…

Зана фестивал књижевности одржава се други пут у организацији фондације „Деметра“ и уз подршку УНМИК-а.

Зана у преводу значи вила. Фестивал има идеју да у свакој жени – уметници али и младим ствараоцима, развије и нежност али и снагу једне виле.
„У основи, цела идеја је у томе да ширимо и славимо уметност, књижевност, али и стваралаштво жена и омладине на овом подручју. Почели смо ово да радимо, јер за нас (жене укључене у пројекат), међусобно повезивање, препознавање и разумевање, јесу покретачки дах, пулс и пламен, јер ми јесмо дубље душе које повезује уметност“, каже директорка фестивала Нора Прекази Хоти говорећи о женском тиму који стоји иза фестивала и својом креативном енергијом га покреће, већ другу годину заредом.
„Имамо шансу да то радимо у једном, за такве ствари, веома “тешком” граду и то је врло интересантно и специфично у исто време, и мислим да сви кроз ово растемо“, додаје Нора.
Сматра да је нужно приближити књижевност јавности, нарочито писање локалних књижевника XX века.
„Хоћу да знам ко су ти људи који су овде стварали. Вођена том идејом, упознала сам Миљану (Дунђерин) и она је управо неко ко је посвећен баш тим стварима као и ја, само са ове стране моста. Одмах смо се повезале и покренуле ову причу“, каже Нора.
У почетку та прича је имала везе само са идејом промовисања поезије XX века, а онда је то прерасло у једну озбиљну, ширу причу, размера једног фестивала.
„Тако сада имамо четири радионице за различите категорије које функционишу, групу за креативно писање, позоришну групу, дечју И студентску групу које се баве дизајном. Имали смо И поетско вече посвећено стваралаштву бошњачке песникиње Зухре Калић Кани, такође активисткиње, која је нажалост недавно преминула. Вечерас имамо ову предивну музику, тако да у основи све је ово уметност, чиста уметност а она је најбољи језик који је икада постојао“, додаје наша саговорница.
Женама поручује:
„Будите јаке. Није лако бити уметник И живети на Косову, без обзира ко си. А онда, држите су других жена уметница јер заједно можемо све. Не само на Косову, у целом свету. Да би биле јаче, морамо да се држимо заједно. Све је до нас”.

Део фестивала одржава се и у Приватном културном центру „Акваријус“. Директорка ПКЦ-а Миљана Дунђерин је уједно и уметнички директор Зана фестивала. Сарадњу са Нором описује на следећи начин:
„То је била љубав на први поглед. Најпре љубав према уметности која се напросто преточила у пријатељство.“
А о књижевном фестивалу каже:
„Ситуација данас у свету је таква, да нам је свима уметност преко потребна. Јер уметност је терапија за све“.

РАДИОНИЦЕ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ – КАКО СЕ КЊИГА РАЂА?

У оквиру другог Зана књижевног фестивала, досад су одржане и две креативне радионице посвећене поступку израде књиге. Једна радионица била је намењена студентима, друга деци. Старији су се усавршавали у вештинама дизајнирања и преламања књиге, док су је млађи правили својим рукама.

„Радионице су одличне. Мени је ово јако корисно јер планирам да се тиме бавим. Радимо на комплетном дизајну књиге, на пресеку“ каже Марија Цветковић, студент прве године Факултета уметности, на одсеку графика.
Стефан Бошкоћевић, студент друге године вајарства и прве године дизајна на Факултету уметности радио је и са децом на том малом књиговезачком подухвату. Каже да је на изненађење многих, интересовање деце за књигу велико.
„Причали смо са њима на почетку о књизи, о читању…. Доста су креативни“ каже Стефан и подсећа да је тајна стваралаштва у машти.
„Машта је све, зато су битне овакве радионице са децом, а и са старијим узрастима. Ко зна, можда једном и ми постанемо писци, па ће нам ово знање бити баш корисно“ додаје Стефан.
На питање шта повезује књижевност са визуелним уметностима којима су они, као студенти графике и дизајна склонији, Марија и Стефан кажу да у основи свега лежи креативност која долази из истог извора.
„Све је то повезано. Без доброг писца, нема добре књиге, а корица, илустрација и изглед комплетне књиге је заокружују“.

Дечица која су учествовала у едукативно-креативној радионици „Направи сам своју књигу“ одржаној у Дечјем културном центру „Кактус“, одлично схватају смисао читалачког искуства, па на питање зашто су књига и читање важни, кажу:
„Лепо је читати зато што у глави можеш да ствараш слику , да научиш нове речи, да употпуњујеш речник и мој живот је онда лепши“, прича мала Софија и додаје да је за писање књиге потребна справа у коју се стави папир и типка се књига.
„Књиге су много занимљиве и из њих увек научимо нешто што нисмо знали. Пишу се уз помоћ компјутера, па се све то иштампа и споји“, каже Кристина, такође учесница дечје радионице.

Извор: Радио Косовска Митровица >>