Трећи по реду књижевни фестивал ЗаНа затворен је 9. јуна 2023. године низом књижевних, сценских и музичких програма у Градском музеју и Културном центру 7 Arte у јужном делу Митровице.
Програм је почео у Градском музеју концертом ансамбла „Занат“. Публику је разгалио музички наступ пет уметница (Adelina Thaqi-Meta, Diellza Sylejmani, Albana Piperku Sheapi, Arstina Kadiu-Kelmendi dhe Elida Kryeziu-Hoti). Завршен је у касним ноћним сатима у Културном центру 7 Arte где је, уз пригодан коктел, музику пуштала Agnes Nikshiq.
Током вечери у великој сали музеја представљена је и тротомна тројезична књига поезије ЗаНа III у којој је, на албанском, српском и енглеском језику (у преводу Фадила Бајраја) песме објавило 14 књижевника из региона: Adi Demi, Afrim Demiri, Аида Шечић Незиревић, Јелена Костић, Lulezim Haziri, Марија Дејановић, Милена Радевић, Nurie Emrullai, Rozafa Shpuza, Силвана Маријановић, Vlora Konushevci, Сњежана Врачар Михелач и Жарко Миленковић.
Том приликом Shpetim Selmani прочитао је и саопштење петочланог жирија који је ове године радио у саставу Vlora Ademi, Александра Јовичић Ђиновић, Shpetim Selmani, Александар Дунђерин и Lulzim Hoti.
Једна од рецезенткиња ових књига, песникиња Александра Јовичић Ђиновић, јасно је дефинисала тему и значај овогодишњег фестивала:
„Тема овогодишњег Заниног конкурса била је Саморефлексија као вид уметничке терапије. Саморефлексију или самопосматрање изузетно је тешко практиковати у друштву попут нашег, ужурбаном, транзиционом, окренутом ка спољашњем, ка другима, у времену које потире сваки покушај интроспекције, тиховања и испитивања себе.
Ипак, аутори из региона чији су радови одабрани између 180 пристиглих пријава храбро су се и веома успешно ухватили укоштац са задатом темом и дали своје одговоре на то шта виде када се загледају дубоко у себе. Одговори су, суштински посматрано, упркос бројним карактеристикама по којима се наши аутори разликују, прилично слични што се може тумачити и својеврсним духом времена у коме живе као и простором у коме су поникли.“
Јовичић Ђиновић се посебно осврнула и на мотив уметности као терапије, односно мотив града као заједничког именитеља и фестивала ЗаНа и песама које су објављене у књигама поезије:
„Може ли нас уметност излечити од живота? Могу ли сурови градови преобликовани стиховима постати уточиште за невине душе? Простор града одувек је био инспирација за песнике, простор за саморефлексију. Градови су тужна места отуђења, котлови за претапање у којима нестају све оне особености које се некад толико трудимо да задржимо, а некад бисмо од њих да побегнемо. У оба случаја, за нас представљају терет. У тим и таквим градовима песници су најусамљенија бића, гласници истине које нико не слуша, античке пророчице којима нико не верује.“
На запажања Александре Јовичић Ђиновић надовезује се и други рецензент Лулзим Хоти који закључује:
„Поезија ових аутора нуди богату разноликост перспектива личног идентитета. Кроз разноврсне стилове и мотиве који подстичу на размишљање, песници позивају читаоце да размисле о сопственом осећају себе и сложености људског постојања. Кроз неизвесност, интроспекцију или истраживање културе, ови песници доприносе бољем разумевању вечног питања Ко сам ја? и подсећају нас да је путовање до самооткривања универзални и дубоко људски подухват. Дакле, надам се да ће вас ове песме натерати да пређете границе, дотакнете дубину ваших душа, и да ће запалити у вама пламен самоистраживања.“
Поезију аутора објављених у књизи ЗаНа III, поред присутних песника (Rozafa Shpuza, Vlora Konushevci, Afrim Demiri, Lulezim Haziri) читали су и чланови митровичке групе за креативно писање „За“ Diellëza Zhubi, Gentiana Shyti, Esra Zhilivoda, Erina Aliqkaj, Rita Daklani Eglantinë Avdiu, као и познати глумци Xhejlane Tërbunja, Fisnik Istrefi, Njomza Tmava.
На крају програма који је модерирала Zana Hoxha присутнима се обратила и директорка фестивала Нора Прекази Хоти која је објаснила због чега се ове године одлучила да тема фестивала буде „Саморефлексија као вид уметничке терапије“, наглашавајући да уметношћу креирамо град, себе и једни друге.
Овај догађај реализован је у оквиру програмске целине „Арт терапија за све“ коју су спроводили „Акваријус“ и „Деметра“ уз подршку УНМИК-а.
