Udahnjuje život freskama

Миљана Дунђерин, сликар млађе генерације, узвисила се на сликарском небу Косова и Метохије. Земља манастира и цркава, богате историје, колевка српског народа, земља краљева и краљица, монаха и сељака, светаца и ратника, трагична земља меда и крви, дубоко је уткана у њен уметнички израз. Свестрано образована, дипломирани психолог, узрастаала је пратећи и усмеравајући своје ритмове у несвесном ка уметничкој истини. У њеном делу могу се видети утицаји великих учитеља, од Ђота и Мазача све до модерне уметности, Дифија и Клеа. Ти академски утицаји само су је усмерили ка оригиналном изразу. Средњовековни иконопис и фрескосликарство несумњиво представљају суштину духовног трагања Миљане Дунђерин.

Одрасла и узрасла у узвишеној окамењеној лепоти фресака косовскометохијских манастира, у мирису тамјана, уз звук црквених звона, у православној вери, прати тај духовни континуитет, уткан у њено несвесно, како лично тако и колективно, одакле црпи сву енергију и инспирацију.
Код уметника малих пропорција може се претпоставити да врхунац њихових дела не надмашује висину њихове личности, али код великих уметника дела надвисују личну судбину. Они исказују оно што су нејасно наслућивали многи и јасно изражавају то опште несвесно знање. Управо то је случај са Миљаном Дунђерин, да изражава то опште несвесно знање, дубоко свесна као психолог да је то једини прави.
Вештина ликовне уметности је вештина посматрања. У зависности од способности односно надахнућа посматрача да продре у апстрактне дубине посматраног зависиће и силина енергије ослобођене у стваралачком чину. Као што постоји ритам успеха или неуспеха у сваком делању, постоји ритам и у апстрактном који води у висине стваралаштва или падање у ништавило. Тиме се у свом стваралаштву води Миљана Дунђерин у трагању за плавим тоном црквених звона у дубини свог бића.
До сада је имала 13 самосталних изложби у земљи и иностранству, Верони, Напуљу, Бордоу… и преко 50 групних. Више пута је награђивана од стране стручних жирија, а свака њена изложба наилазила је на велику пажњу публике. Слике су јој систематизоване у циклусима и сами називи циклуса говоре о тематици, „Света судбина Срба“, „Света српска круна“ и „Света српска одора“.

Само по себи се поставља питање, зашто сви ови циклуси у називу имају реч – свети. Само један одговор може бити. Косово и Метохија је света српска земља, земља крви и страдања, земља распећа и васкрснућа. Уметнички достигнути ту светост је велико искушење за оног ко се усуди да крене тим путем. Исто тако велико искушење је покушај да се окамењена лепота средњовековних фресака пројектује у савремени уметнички израз, а да се при томе не изгуби духовност, већ да се настави континуитет у новој ослобођеној форми. Управо то врло успешно ради Миљана Дунђерин у старој техници казеинске темпере на дасци. Њени краљеви и краљице нису само свеци који нас са зидова посматрају, већ су то живи људи на којима се види патња и страшан напор да се уздигну, свесни да су много грехова починили и тако се силно унизили не би ли узвисили српску земљу својом жртвом унижења.
Како сама Миљана каже – „када сам дипломирала психологију, отео се уметник у мени и уписала сам Ликовну академију“. И заиста, ако се уметник не отме, онда остане заувек заробљен. Уметност је слобода која се дела.

Ђорђе Петровић

Извор: Јединство >>