„Живот мој“, представа студената глуме на митровичком Факултету уметности, где деветоро младих глумаца представља животне приче деветоро људи, одиграна је синоћ у Приватном културном центру „Акваријус“. Студенти су имали задатак да пронађу моделе и на основу дуготрајног студијског процеса креирају ликове који нису представљали просту имитацију с обзиром на то да је сваки од студената у свој лик на неки начин уградио и своје виђење живота.
Познати београдски ДЈ са страхом од везивања како не би био повређен, бивша успешна пијанисткиња која услед повреде више не може да се бави својим позивом, музичар из мале средине који је успео да остане свој, жена борац са четири разреда основне школе која се кроз живот много намучила али одувек била достојанствена… ово су само неки од ликова које су нам синоћ представили. Причали смо са глумцима о њиховим ликовима и зашто су сматрали да је њихова прича била битна да се исприча.
МИСЛИМ ДА НЕ ИЗГЛЕДАМ ЛОШЕ ЗА СВОЈЕ ГОДИНЕ
Милица Филић нам је испричала да јој је било јако интересантно радити на овом лику. Као модел јој је послужила њена рођака, која јој је одувек била недокучива „са њеним променама расположења и њеном хипохондријом“ којом се, како сама признаје, највише бавила на овом задатку.
Реч је о особи која је жељна пажње и која ту пажњу добија од свих људи у њеном окружењу. То се може видети и у њеном начину облачења, и преокупираности физичким изгледом. „Њу некако храни када она има око себе људе који брину о њој, а у суштини је доста усамљена. На тај начин она некако позива људе да буду уз њу. То је особа која се доста плаши самоће и има доста страхова у животу и када су ту људи уз њу, њој је некако лакше, без обзира да ли то стварно помаже или не,“ објашњава Филићева.
„Када човек види како она изгледа, многи људи имају предрасуде, јер је она жена из народа, има само завршену средњу школу.“ Овим ликом, Филићева је желела да једну такву особу представи публици као људско биће које има емоције и неки свој живот који је једнако битан као живот неке интелектуалке, неких успешнијих људи.
МУДАР ЧОВЕК НЕ ТЕЖИ ЗАДОВОЉСТВИМА НЕГО ТОМЕ ДА ИЗБЕГНЕ БОЛ
Пропали студент филозофије и дугогодишњи песник из Краљева, који се константно труди али никако се не уклапа у урбану средину, био је инспирација за лик чију причу нам је представио Никола Воштинић.
„Он је изузетно друштвена особа, такорећи ‘локална фаца’, а заправо је врло несрећан човек са села и има тај проблем са урбаном средином којој би желео да припада. Њега можеш да видиш у прелепој кошуљи али испод је мајица Јелен пиво.“
Поред тога, реч је о песнику, који кроз своју поезију провлачи причу о самоспознаји којој треба да тежимо, да што више радимо на себи, копамо дубље и дубље како не би долазили у сукоб са осталим људима, како би били свесни себе, објашњава Воштанић додатни разлог зашто се определио за баш овај лик.
„Он је неки усамљени песник који цео живот трага за љубављу… а колико ја знам он је и даље сам и још увек фантазира о тим женама, чак и лаже, и негде та потреба човека да пронађе сродну душу је нека прича која се тиче свих нас и зато сам хтео да га представим публици,“ објашњава Воштинић.
САМО ДА СМО МИ ЗАЈЕДНО… ЈЕ Л\’ ТО МНОГО?
„Мој лик је лекар, што се не види у мом представљању, пошто сам сматрала да то није њена основна карактеристика,“ започиње Невена Кочовић причу о особи чији лик нам је синоћ представила.
Реч је о особи која је превише емотивна али која ту своју емотивност покушава дубоко да сакрије и маскира другим стварима. „Испод целог тог њеног нападног става, љутње на цео свет, крије се једна емотивна, крхка, сломљена, несрећна жена која покушава да плива у свему томе,“ додаје Кочовићева. „Оно што сам ја хтела да посебно прикажем код овог лика, је да је за њу породица најбитнија, као што је сваког од нас најбитнија, верујем,“ објашњава Кочовићева.
Иако на синоћњем извођењу представе у односу на претходну годину, није било толико публике, из Галерије „Акваријус“ кажу да је њихова идеја била да имају представе на сталном репертоару, „те када имате стални репертоар не можете увек да имате пун простор, али нама је битно омогућити Митровчанима да имају неку представу стално и ко је није гледао једном да има прилике да је одгледа и други пут“.
Ова представа је стална, док год су глумци ту, те ће бити најмање још два извођења у скоријој будућности. „Да ли ће бити десет нових гледалаца није важно али да бисте имали свакодневност културе, када је у питању позориште, морате имати и стални репертоар,“ истичу из Галерије Акваријус.
Тако да, драги суграђани, кад вам се следећи пут укаже прилика, топло препоручујемо да одете и погледате представу младих глумаца Факултета уметности у Митровици. У мноштву животних прича које представљају публици, сигурно ће бити барем једна у којој ћете се пронаћи. Некима ће се можда допасти представа, некима не, али да бисмо разговарали о томе, неопходно је отићи и погледати.
ПОРУКЕ ЛИКОВА, КОЈЕ СУ ГЛУМЦИ ИЗДВОЈИЛИ
„Трудим се да будем добар према свима, али ако је неко ментол онда је немогуће променити га.“
„За мене је срећа бити добар човек, имати здравље, имати породицу и имати децу. За мене је то срећа. Шта је друго срећа?“
„Бити захвалан за сваки сунчан дан.“
„Ако се ти пред било ким повлачиш, ако се нешто кријеш, теби може да приђе било ко и да ти каже ‘Шта хоћеш?’ Али ако ти идеш и стојиш испред свих њих и гледаш испред себе, теби нико ништа не може.“
„Кад ми дође болест до моју снагу или ми неко нешто уради негативно, ја одма’ мислим како да се вратим као што сам био у првом реду, па узмем па певам, певам да ми болест прође… и прошла је тако“
„Ал’ временом синко научиш, у животу најбитније је здравље, све друго ‘ошло прошло“
О ПРЕДСТАВИ
Студенти су имали задатак да пронађу аутентичног човека („модел из живота“) и да сусрећући се са њим, кроз разговор дођу до тема које ће обрађивати. То су чинили снимајући интервјуе које су водили са моделима, који су им касније служили као полазиште и инспирација за креирање улоге коју ће тумачити. У следећој фази, удаљавањем од модела, како се задатак не би свео на имитацију, студенти су надограђивали своје ликове помоћу различитих метода.
Премијерно извођење представе „Живот мој“ догодило се у јануару 2017. године у Дому културе „Студентски град“ у Београду. Од тада представа „Живот мој“ гостује у оним градовима (Косовска Митровица, Београд, Нови Сад, Крагујевац, Бечеј, Лазаревац) и на оним сценама где се, пре свега, препозна потреба да се публика кроз занимљив садржај упозна са новим именима наше позоришне сцене. До сада је имала двадесетак реприза. Последњи пут је изведена у Словенији (Културни центар Рогашка Слатина).
„Живот мој“ представљао је Факултет уметности у Косовској Митровици на овогодишњем, 63. Стеријином позорју, у оквиру програмске целине Позорје младих.
У питању је ауторски рад студената у класи доцента Александра Ђинђића (асистент Борјанка Љумовић). У представи играју: Лазар Николић, Александар Петковић, Невена Кочовић, Јелена Тјапкин, Милица Филић, Мира Јањетовић, Никола Павловић, Милош Пантић, Никола Воштинић. Режија: Александар Ђинђић.
Pingback: „Krapova poslednja traka“ | Galerija Aquarius
Pingback: „Krapova poslednja traka“ (по тексту Семјуела Бекета) | Galerija Aquarius