Muharem Bazdulj gost „Akvarijusa“

Гост Приватног културног центра „Акваријус“ у Косовској Митровици у понедељак 28. јануара 2019. године у 20 часова биће српски и босанскохерцеговачки књижевник, преводилац и новинар Мухарем Баздуљ. Разговор који се са нашим истакнутим уметником и интелеткуалцем у „Акваријусу“ организује поводом његовог новог романа „Квадратни корен из живота“ (Лагуна, Београд), водиће писац и књижевни критичар Александар Дунђерин. Посетиоци ће 28. јануара бити у прилици да нову Баздуљеву књигу набаве по сниженим ценама. Улаз је слободан, али су резервације обавезне.

Мухарем Баздуљ је рођен у Травнику 1977. године. У Србији живи и ради од 2012. године. Аутор је 19 књига (романи, приче, есеји, колумне), а књижевне и публицистичке текстове објављује у водећим дневницима и недељницима у Сарајеву и Београду („Ослобођење“, „БХ Дани“, „Политика“, „Данас“, „Време“, „Недељник“, „Модерна времена“). Књиге су му преведене на 15 језика. Његово писање је високо цењено, пре свега зато што га јавност доживљава као једног од храбријих и одважнијих интелектуалаца који своје ставове, ма колико били политички провокативни и деликатни, износи „без длаке на језику“. Добитник је три значајна новинарска признања – награде за најбољег новинара у категорији штампаних медија (Друштво новинара БиХ, 2013), награде „Богдан Тирнанић“ за најбољу колумну или коментар (Удружење новинара Србије, 2014), награде „Станислав Сташа Маринковић“ за новинарску храброст и посебне домете у истраживачком и аналитичком новинарству (Данас, 2014).

„Квадратни корен из живота“ осми је роман Мухарема Баздуља. По речима самог аутора ова књига представља покушај да се раздобље историјских турбленција и преломних година колективне југословенске судбине исприча кроз причу о једном човеку, његовом животу, љубавима, пријатељствима, разочарањима и поразима. Претежно југоносталгичан, прожет иронијом и цинизмом, нови Баздуљев роман представља оштру али и аргументовану критику постјугословенског друштва, ратова деведесетих година прошлог века, национализама, лидера новонасталих држава, медија и културних политика, идеолошких ангажмана „интелектуалаца“ окупљених око невладиног сектора, а истовремено проблематизује и улогу породице, брака, институција у савременом добу, постављајући питање шта човеку данас, у времену идеологије новца, значе категорије љубави, морала, хуманости.