Život mimo čoveka

Изложба слика „Пети елемент“ ликовне уметнице из Панчева Снежане Манасић – због ванредне ситуације поводом пандемије корона вируса – презетнована је у виртуелној галерији Приватног културног центра „Акваријус“ и портала „Алтернативна“из Косовске Митровице. Изложба „Пети елемент“ настала је у време карантина и у фокус ставља природу и њене елементе: воду, ваздух, земљу, ватру.

Због тренутних околности твоја изложба представљена је у виртеулном простору. Ово је сигурно нови начин презентовања радова за тебе?
На позив колегинице и програмског директора ПКЦ „Акваријус“ Миљане Дунђерин, успостављена је сарадња за моју десету самосталну изложбу „Пети елемент“, у оквиру циклуса ArtCult који реализују „Алтернативна“ и „Акваријус“, а подржава УНМИК. Први пут ми се пружила прилика да излажем самостално у Косовској Митровици, и то на нов начин – виртуелно, због тренутне специфичне ситуације у којој смо се сви нашли.

Слике су настале за време изолације, што значи да је теби овај период био више него продуктиван?
Изложба „Пети елемент“ настала је за време карантина. Колекција има укупно тридесет пет слика. Уметници углавном стварају у сопственим тишинама и „изолацијама“, тако да ми стварна излованост није сметала, већ ми је помогла да „у цугу“ завршим целу изложбу. Могу чак рећи да ми је оваква врста изолованости пријала, јер сам могла да се фокусирам и концентришем на креативан рад и да будем посвећена размишљањима о ликовности и реализацији слика. Никада брже нисам креаирала, реализовала и приказала изложбу.

Сам назив „Пети елемент“ открива тематику: природа и њени елементи. Зашто те је то у овом тренутку заинтригирало?
Назив у свом садржају носи четири природна елемнта: воду, ватру, земљу и ваздух, а пети елемент уметник-стваралац. Сада ме је ограниченост у кретању изоштрила у перцепцији. Са сваким изласком из куће моја чула вида, слуха и мириса реаговала су суптилније. Природа је мимо човека и друштвене ситуације имала свој живот – будила се, олиставала, мењала боје, мирисе, топлоту, звуке. Показала нам је да живот постоји и развија се мимо присуства човека. Да метаморфоза заиста има природан ток. Напросто, смањено присутво човека с његовим свакодневним активностима ставило је природу у први план, а мене као људску јединку подстакло да је много боље осетим и да примећујем њене свакодневне промене.

Којом техником су рађене слике и какве одговоре си тражила у овом истраживачком процесу?
Слике су настале на пастел-папиру у комбинованој техници сувог пастела, акрилика, туша и оловке. Сви материјали који су употребљени су сврсисходни како би се што свежије и јасније приказале природне промене и мој лични доживљај свега тога. Као специфичност, овог пута се појављује цртеж у различитим облицима, дочаравајући флуидност промена и драматичност емоција које их прате.

Боје су интезивне и јарке. Шта то симболише?
Напросто смо из једног годишњег доба које је готово монохромно прешли у друго где природа порпима своју снагу у буђењу, обнављању, новом рађању и буди дивне, свеже боје и топлу светлост која директно утиче и на јаче контрасте и даје снажну колоритност сликама. Што се симболике боја тиче, могу рећи да је то интимна прича и да она у себи носи емотивне набоје који су се смењивали у мени с реалном, визуелном сликом природе која је настајала преда мном.

Које теме иначе обрађујеш и шта све користиш од техника у свом раду?
За себе могу да кажем да сам сликарка сопствене интиме, без обзира на тематику којом се бавим. Сликарство је природни део мене који ми омогућава даљ своје скривене, интимне приче и доживљаје отворим, испричам и прикажем публици кроз ликовни изражај. Користим различите материјале који стваљају акценат на текстуру, која је први, видљиви моменат, а оно суптилније од чега је та текстура саткана јесте моја унутрашњост. Моје сликарство је апстрактно и асоцијативно и то ми даје могућност да сублимирам ликовност, рацио и емоције, без нарације и дескрипције, а да асоцијативно укажем посматрачу на тематику.

Извор: „Панчевац“ >>