Teatar u „Akvarijusu“: „Persona“

Аудио визуелни перформанс „Персона“, инспирисан истоименим филмом Ингмара Бергмана, биће одигран у митровачком Приватном културном центру „Акваријус“ у среду 24. јуна 2020. године у 21 час. У представи коју је режирао Александар Ђинђић играју Мира Јањетовић и Јелена Тјапкин. Цена улазнице износи 180 динара.
Александар Ђинђић, доцент на предмету Глума на Факултету уметности у Косовској Митровици, један је од најуспешнијих глумаца и редитеља млађе генерације када је у питању савремена сценска уметност. Мира Јањетовић и Јелена Тјапкин завршиле су митровачки Факултет уметности управо у његовој класи. Имале су до сада више запажених улога у представама и филмовима, а током претходних сезона наступале су више пута и у митровачком ПКЦ „Акваријус“.

„Персона“ је психолошка драма са елементима хорора, у којој неговатељица Алма прича док је пацијенткиња Елизабет слуша, при чему се њихове личности спајају и прожимају. То је прича о дуалности, усамљености, лудилу, личном идентитету и презентовању. Наслов је настао од латинске речи персона (маска), као и од Јунгове теорије о спољашњој, вештачкој личности која служи да сакрије право лице. Проблем идентификације, неуспели покушаји сазнавања истине, невољно живљење по друштвено наметнутим нормама, провучени су кроз константно ћутање главног лика. Идеја коју Бергман жели да пренесе је да су сви човекови покушаји да продре до суштине узалудни, и да су сваки искок из свакодневног живота и опирање судбини само краткотрајни и банални излети, иако су неопходни и неминовни, па макар имали фаталне исходе као у „Персони“. Главни исход на крају крајева је увек смрт, што можемо да видимо по лајтмотиву беле светлости која симболизује смрт и ништавило.
О „Персони“ Ингмар Бергман је својеврсно записао: „Ово није филмски сценарио у уобичајеном смислу речи. Чини ми се да то што сам написао највише подсећа на мелодију, за коју верујем да ћу током снимања, уз помоћ својих сарадника, успети да направим аранжман. Око многих питања нисам сигуран, а бар на једном месту уопште ништа не знам. Открио сам да је предмет који сам изабрао врло широк и да то што сам написао или задржао у коначној верзији филма (грозна помисао!) мора да буде крајње произвољно. Зато позивам читаочеву или гледаочеву машту да слободно користи материјал који сам јој ставио на располагање.“