Фотографије: Радио Контакт плус
Историчар др Петар Ристановић представио се синоћ (28. септембар 2020) митровичкој публици у ПКЦ „Акваријус“ својом књигом „Косовско питање 1974-1989“.
Др Ристановић је казао да контроверзни Устав из 1974. године није променио животе људи на Косову, већ је само озваничио нешто што је у ствари почело много раније.
„Од 1966. године почиње да се мења карактер југословенске федерације. Она више није централизована држава, где се све одлучује у Београду, већ постаје конфедерација у којој републике и покрајине постају независне. Од 1968. године, године првих великих албанских демонстрација, покрајина Косово (јер избацује се реч Метохија из назива) постаје република по свему осим по имену. Косово је званично део Републике Србије, али оно је такође и део федерације, јер има своје представнике у федерацији и из Приштине се води самостална политика“, објашњава др Ристановић.
Додао је да тада почиње ново доба на Косову.
„Тада наступа албанизација, која представља наметање албанског идентитета читавој покрајини и негирање њеног српског идентитета. То траје током читавих 70-их и 80-их, када су Срби на Косову грађани другог реда, када се сусрећу са институционалном и ван институционалном дискриминацијом. Главни резултат свега тога је масовно исељавање Срба. То је период када број Албанаца рапидно расте“, рекао је др Ристановић.
Др Ристановић је казао и да је већ 1977. године Косово имало свој Врховни суд и тужилаштво, да је одлучивало о држављанству на том простору, контролисало своју границу и било самостална република која је само формално било део Србије.
Додао је да је узрок албанскх демонстрација 1981. године било дубоког незадовољство услед високе незапослености и огромног сиромаштва, да тада долази до преокрета и то незадовољство прераста у национализам и захтеве да Косово и званично постане република.
„1989. година је резултат свега оног што се дешавало 20 година пре тога. У Београду су ту годину видели као успех, обзиром да је промењен уставни положај Косова, јер је оно тада ‘враћено’ да стварно буде покрајина у оквиру Србије, иако са широким овлашћењима… Тада је дошло до тоталног ‘цепања’ између српске и албанске заједнице, када су полако почели да се постављају темељи онога што је касније кулминирало ратом“, објашњава др Ристановић.
У промоцији Ристановићеве књиге „Косовско питање 1974-1989“, осим аутора учествовали су и митровички историчари Јован Алексић и Милош Дамјановић.
Извор: Радио Контакт плус >>