Animus, Biće u svetu, Anima: Ko smo mi?

Фотографије: Алтернативна (Сунчица Андрејевић)

Поезија као интелектуално надметање мушког и женског принципа – поезија је Бранке Касаловић. Ипак, ово је само део објашњења о чему је писала у својој најновијој збирци песама „Who аrе yоu?“. Анимус, Биће у свету, Анима… Збирка од три дела тера на размишљање о егзистенцијалним питањима, и наравно одсликава ауторку – снажна, бунтовна, критична, ноншалантна, истовремено гневна на, како каже, лоше ствари у нашем окружењу, као и на „глобалистичке формуле“ – оно што је наметнутно. Ипак, ту је и њена инспирација. „Who аrе yоu?“ нашла се у четвртак пред митровичком публиком, у ПКЦ Акваријусу.
Један од ретких самосвојних и аутентичних женских гласова са КиМ-а, пише другачије од онога што је песништво Срба са КиМ-а, храбра, казао је књижевни критичар Александар Дунђерин.
„Поезија Бранке Касаловић од прве збирке, а то се може рећи и за ову – је заправо поезија као интелектуално надметање мушког и женског принципа и у смислу полног, и срца и разума, а као резултат тог надметања настаје двојединство и ерос у правом смислу те речи. Њена поезија није толико еротска, али ерос јесте суштина њене поезије, она је погодила ту нијансу“, објаснио је.
Сматра да када читате поезију Бранке Касаловић онда заправо схватате да поезија није ништа друго него ерос. „У том кључу једино можете да читате поезију Бранке Касаловић“ – казао је.

Сусрет са Лилит, Координате без смисла, Пред вратима њеног чекања, Социјално интелигентни, Град убица, Тајна, Емоционална интелигенција… Неке су од песама.
Сусрет са Лилит је посебан утисак оставила на новинарку Ивану Вановац која је уз Дунђерина говорила о поезији Бранке Касаловић.
По њеним речима, књига мора да остане да живи у вама и онда када је затворите, а то се управо догодило са „Who аrе yоu?“. Супротстављени ликови Лилит и Еве, вечито супротстављени мотиви и питање колико је смо потомкиње Лилит, а колико нас су послушне Еве, казала је Вановац.
„Бранка М. Касаловић у збирци има и покоју псовку. Тај мали комадић људске планине очаја употпуни слику, као нечитак потпис на дну Гојине хиперреалистичке слике. Бранкине песме говоре да нема чисте љубави, читост живота, неиспрљане смрти или светости без труни које ђаво остави у свему томе“ – пише Веселин Гатало.

• 

• 

Касаловић о инспирацији каже да пише из душе, своје унутрашњости, а да је ова збирка песама „без задршке“. За себе каже да није снажна, али јесте издржљива, а да је бунтовништво у њеној природи.
Касаловић и сама признаје да је у збирци себи допустила псовке.
„Јер ми је то допустио анимус, мушки део у мени који је можда јачи, борбенији и који можда сада више долази до изражаја“, казала је Касаловић, додајући да је друштво неправедно према жени:
„Жени се лако припише етикета било какве врсте.“
„Дуго сам имала ту брану како сада да кажем ово или оно и пробила сам је. И ако се неко пита зашто неко у педесетој години и у браку може да пише љубавну поезију, па може, ја то могу све, јер ‘Who аrе yоu?’ је уствари галерија ликова“, додаје Касаловић, наводећи да када прочитате књигу “упознаћете” различите мушкарце – „који је надобудан, а у ствари скроман“, који лута трамвајима, који пише о једној Лаури у Мостару.
Додаје да су то ликови у које је ушла, јер јој је то била „интересантна игра“. Признаје и да јој је интерсантнији део књиге Анимус због њене перцепције тога како мушкарац види и доживљава жену.
„Некад мислим да ми је то инспиративније, пошто су ми инспиративније мушке ципеле, мушки парфеми и многе друге ствари…“, казала је.
Бунтовни део ауторке је дошао до изражаја у централном делу књиге.
„Онај део мене који је јако љут на глобалистичке формуле… Када кажу – буди емотивно интилигентан, социјално интелигентан. Шта то значи? Не показати осећања? Може ли се без осећања стварати уметност? Јесу ли нам потребна осећања или нису? Да ставимо маске? Да живимо без мимике, без присности, пријатности? Да будемо социјално интелигентни у смислу – смешкај се, климај главом, добро је то, уради оно што је добро за тебе. То су све ствари које су наметнуте, неки нови продукти. Мени је то јако иритантно, а са друге стране веома инспиративно, тако су то песме које се мени свиђају“, објаснила је.

Своју љутњу исказала је и на самом догађају, говорећи о томе зашто ниједна промоција њене књиге није одржана у Зубином Потоку где живи и ради.
„Зашто? Зато што Бранка каже оно што мисли, зато што Бранка неће да се повинује, зато што Бранка ако је у неком личном сукобу са директором који стоји испред државне институције, он мора да превазиђе то и да каже – Бранка завређује, јер је Wхо аре yоу била књига која је била номинована за награду Меша Селимовић. Али зато тамо, у том Дому културе, поред неких истакнутих људи, јер се ту фаворизује београдски елитизам, а мање аутори са Косова, нађу неки који не завређују ни да уђу у Дом културе, нити да им се да неки већи простор. Зато Бранке нема тамо, али има овде у Акваријусу и ја ћу до краја живота бити захвалана Александру и Миљани (Дунђерин), јер су они стали иза мене“, казала је.
Најбољи део ауторке је у књигама, каже.
„Овај други део мене је веома гневан на многе неправде и лоше ствари у нашем окружењу, којих смо сви свесни, али морамо да ћутимо. Ја сам нашла филтер како да то кажем. Лудим од лажног моралисања, лажне вере, јер кад видим бројанице око руку, крстаче око врата, мени није добро, мука ми је од тога, јер знам да се иза тога крије нешто што много смрди. Јер онај ко истински верује у Бога, неће то на тај начин показивати, неће му симболи толико значити. Нажалост, упознавала сам само људи којима су крст и бројаница само служило за профит, скривање неких нечистих ствари, за лицемерје, лаж“, додала је.

• 

• 

Књига „Who аrе yоu?“ је објављена 2019. године, издавач је Чигоја штампа, а спонзор књиге Општина Зубин Поток. Претходно је објавила збирку песама „Глас из пешчаника“ (2017) и књигу прича „Сакупљачи јесењег лишћа“ (2013) за коју је добила Чучкову награду у Хан Пијеску.
Стихове Бранке Касаловић из најновије збирке, у ПКЦ Акваријусу говорили су студенти глуме Факултета уметности, Милица Вранеш и Вук Симовић, музички део програма извела је Милена Касаловић.

Извор: Алтернативна >>