Da li smete izaći na književni okršaj?

Јован Маслар о књижевним окршајима у галерији „Акваријус“

Колико пута сте чули само како клинце питају „Шта је уметност?“ А како бисте је ви окарактерисали? Шта под истом подразумевате? И који су њени скривени куткови? Како опстаје на нашим просторима? Да ли је дошло до деградације културних активности? Шта утиче на њихово слабљење? Да ли смо свесни да сви доприносимо овој појави? Тема која захтева парадоксалан приступ, бежи ка ширини, али истовремено захтева сужење.
Јако лепа област уметничког изражавања човека, али исто тако и стваралаштва, је књижевност. Са књижевношћу се углавном срећемо током раног детињства, уз дивне приче и бајке наших родитеља. Почињемо да је истражујемо током школовања, да бисмо се у одређеном добу определили који нас жанрови највише привлаче. Сложиће те се са мном, да у нашем друштву има и оних који не маре много за читање књига. Колико је то заиста користан хоби, поделиће са нама и Јован Маслар.
Мој саговорник је финалиста „Књижевниог окршаја“, покушава да поспеши развој културе у Косовској Митровици, тако што је учествује на једној истакнутом културном такмичењу, такође, бави се и многим другим видовима уметности. Какву ли је то борбу он водио у овом окршају? Са чиме се сукобио? Да ли је надвладао своја унутрашња превирања?
Једно од питања би било имате ли ви смелости да изађете на овакву врсту окршаја? Шта вас чини довољно компетентим учесником? И колико овакве активности доприносе младима? Шта је то што овакви догађаји изазивају у младима? Није ли ово и најбољи начин да се изразе и испоље своје мисли и осећања?
Колико неко да себе током стварања, толико и добија. Да бисте били део окршаја није вам потребно неко велико знање, већ како Маслар напомиње само начин да испољите своја осећања. Неко је давно рекао да је човек умро оног тренутка када престане да живи прича о њему, и то је заправо његова друга смрт. Стварањем, људско биће се спашава заборава, док сама творевина одржава његово постојање. имг_8460
Можемо се сви питати зашто се уметност гура у неку другу страну, а предност се даје материјалним стварима, притом се заборавља духовна вредност.
Писање је својствено сваком човеку. „Треба имати довољно накупљених емоција којима можете да овладате материјом и добијеном темом, а касније следи дикција, вокабулар…“ Ово је вештина која је утемељена давно, а особа која ствара на неки начин као да је створила дело које већ постоји, али га обогаћује неким својим украсима.
„Привукло ме је то што сам кроз књижевност могао да изразим своје унутрашње стање, емоције које су кулминирале током ових дана.“ Потврда да су најлепша дела зачињена искључиво оним набојом изнутра. А да сам процес стварања ослобађа ствараоца бремена које носи. Култивација младих проистичне из личних афинитета и аспирација. Потенцијал овог младића су запазили управо организатори активности, Александар Дунђерин и Миљана Булатовић, који су га и пријавили.
„Да, сматрам да, као и организатор овог окршаја, Галерија Акваријус, уметност овде бледи, али да је и даље остала варница која ће се угасити ако не урадимо нешто поводом тога, а један од начина да распламсамо жар уметности јесте управо одржавање оваквих окршаја.“ Поента је да се оваквим и сличним активностима скрене пажња на уметност, културу, а пре свега, на књижевност. Иако је посвећеност њој јако мала, или по речима мог саговорника „никад довољна“, постојање оваквих активности говори да се ипак нешто ради ка унапређењу и да ће се значај уметности свакако уздигнути.
Финале следи у фебруару месецу, а мени преостаје да се захвалим Јовану Маслару на тако опширним схватањима и да му пожелим, не срећу, него инспирацију и слободу изражавања емоција. Сврха такмичење прокламује да су осећања кључна за стварање било чега, и да све што нас окружује јесте уметност. Зато стварајте, јер то говори да сте живи.

Извор: prave.info