Gledajte koliko smo ružni

Текст: Филип Вучковић (Радио Косовска Митровица)
Фотографије: Сунчица Андрејевић („Алтернативна“)
Наслов: ПКЦ „Акваријус“

Шеста сезона у Приватном културном центру „Акваријус“ се наставља а песник са Косова и Метохије Жарко Миленковић био је гост првог циклуса. На књижевној вечери, која је била посвећена српској књижевности са Косова и Метохије, Миленковић је представио своју нову књигу која носи назив „Крхотине лета“.
О самој књизи, „истини“, новој српској књижевности и њеном стварању на нашим просторима говорили су књижевни критичар Александар Дунђерин, новинарка Ивана Вановац као и сам аутор књиге.
Књижевни критичар Александар Дунђерин истиче да је тешко утврдити шта је уопште нова српска књижевност на Косову и Метохији и сматра да она уопште није прихваћена и да се о њој веома мало зна. Додаје да је наша књижевност, изузетно вредна у последњих 70 година и да је била у токовима југословенске и целокупне књижевности на српском језику.

„Ако је то неко успео да докаже, то је Жарко Миленковић, који је успео да покаже врх српске поезије. Тадашња поезија и проза, која је тада настајала на Косову и Метохији, је била у потпуним токовима књижевне праксе и теорије ондашње европске литературе а поготово југословенске. Прошла је пут од неке модернистичке прозе, па све до авангарде. Та српска књижевност је била парадоксално слободна највише у периоду од 1966. до 1981. године, када је била највећа неслобода. Тада је она била слободна, провокативна, критиковала је тоталитаризам и била политички некоректна. Потом је уследио период привидне слободе деведесетих, период када су се појавили родољубиви заноси, када се могло певати о српском страдању, али она заправо није имала неку велику добит. Зато је Жарко Миленковић нова генерација песника, јер она није генерација која се одређује по годинама, али јесте нова по стилу, теми и приступу. У поезији Жарка Миленковића десио се један важан заокрет и о томе ће бити писано. Мени је јако важно да представимо ту другачију поезију и прозу која настаје и мени се чини да је друга деценија 21. века управо захваљујући Жарку Миленковићу и његовим есејима, критикама и студијама, а на послетку захваљујући и збиркама песама, битно другачија“, истиче Дунђерин.
У улози књижевног критичара се нашла и новинарка Ивана Вановац, која за себе каже да није критичар већ само веома пажљив читалац. Она каже да је Миленковић својим песмама изазвао пријатно изненађење, јер за разлику од других песника са Косова и Метохије, он кроз своју поезију провлачи три важне карактеристике а то су искреност, еротски мотив и истинско родољубље.

„Прва је истина или искреност. Чини нам се да је сваки писац искрен, али није. Толико је фолираната међу писцима, поготово у времену у којем живимо, који своја дела уопште не рађају већ их праве за конзументе, за тржиште, симпатије новинара таблоида и шоу програме. Такви имају загарантовану популарност. Жарко не да није таква врста писца, него је сушта супротност која је допадљива искључиво онима који су препознали мрак који он описује и труди се да нам га дочара. Он заиста, све време говори о злу око себе који примећује, а са друге стране он јасно осећа тај страх од зла, који може да се роди испод наше коже, и тог зла се боји много више него оног којег среће на улици или у својој близини“, примећује Вановац.
Други моменат када се то види, додаје она, је у песми „Почетак септембра“.
„То је мала реченица и толико је дивна у својој једноставности и својој искрености, где момак милује мачку на улици и тако успут, Жарко каже највећу бол, вероватно свих нас који постојимо, а то је усамљеност и жеља за додиром. Рећи најотвореније целом свету, \’ја желим да ме неко помилује, ја желим нежност\’ – мислим да већа искреност од тога не постоји. У првом поглављу књиге, Жарко стаје испред вас и отворено и најстрашније каже \’гледајте ме колико сам ружан\’. То је уствари човек који добро уочава зло, који види колико је лако људској души да се поквари, и из те стрепње боље чува своју душу, него што то ради неко који сатану не уме да препозна а не зна да је то његова највећа превара – обмана да он не постоји. То признавање зла у човеку и признавање слабости пред другим људским бићем, је највећа храброст коју један писац може да изнесе“, истиче Вановац.

Веома важна карактеристика јесте и непостојање родољубивог патоса Миленковићеве поезије. Тај родољубиви тренутак је постао „must have“ косовско-метохијске поезије од 1999. године па све на овамо.
„Ако немаш песму о Косову и Метохији, ти буквално не постојиш. То је кренуло да буде неприродно и нападно што нас доводи до трећег важног момента у Жарковој поезији, који је мени јако важан, зато што га нема и зато што га нисам срела јако дуго, а то је еротски моменат. У његовој књизи, ви заправо пратите развојни пут боготражитеља. Од најдубљег мрака, ви идете ка неким светлијим тоновима. Он ниједног тренутка не негира да је људско биће од крви и меса, које је врло везано за ерос у себи. Мислим да то успева да уради сваки стоти песник у својој каријери. Тог еротског тренутка у српској поезији на Косову и Метохији нема већ сигурно две деценије, управо зато што та еротска прича човека, никако не иде раме уз раме са тим преподобијем, које косовско-метохијско мучеништво носи као најзаступљенији мотив у поезији“, истиче Вановац.
Књига је подељена у 3 сегмента, а то су „Присуство“, „Лето“ и „Црне мисли“.

Жарко Миленковић каже да је постојећи животни минимализам преточио у своје стихове. Он је изразио велико задовољство, јер је препознат као песник нове генерације са Косова и Метохије као и због тога што критичари похвално говоре о његовој новој књизи. Додаје да она има веома значајну рецепцију у свим домаћим и релевантним часописима.
„Мени је јако тешко да причам о књижевности из ове перскептиве јер ћу бити оно што сада нисам – критичар, а ја сам песник. Оно што ја за себе могу да кажем је да сам тај неки животни минимализам преточио у стихове. Ја сам то тако написао и то је наравно прошло једну временску дистанцу од тренутка настајања, па до тренутка штампања ове књиге. Све што сам чувао, тих 8 година, од појављивања прве књиге, овде је у овој књизи и заиста нисам желео да журим. Ако ви сами као аутор нисте задовољни онда и не треба да се објављује. Ту се јавља један парадокс, осам година чекања и сада се очекује да и тај процес штампања мало и потраје. Ја сам рукопис послао почетком септембра, а последња песма која је написана и није прошла временску проверу је управо \’Почетак септембра\’. Већ 20. септембра је стигао одговор да се штампа и да ли желим да буде учествујем на овогодишњем сајму књига, на чему сам наравно пристао.” истиче Миленковић.

Као песнику нове генерације, драго му је јер је његов квалитет препознат и има будућност да функионише ван књижевних оквира.
„Част ми је што сам својим представљањем збирке \’Крхотине лета\’ био део овог циклуса. Такође, част ми је што су људи то препознали, да мој квалитет има будућност и да то може да функционише у нашим \’ненормалним\’ оквирима, у којима доминира књижевност која подстиче и гаји један неородољубиви тон, у коме се говоре и пишу песме које су искључиво родољубиве, и да када се појави збирка, која не носи то у себи а што не значи да песник сам по себи није родољуб, већ је хтео да испред тих колективних боли, стави своју личну бол. Ето ја сам покушао да изнесем на светлост дана своју бол, као и све што нас појединце мучи, мимо ових великих мука која нас сустижу са свих страна“, додаје Миленковић.

Ово је наставак шесте сезоне у Приватном културном центру „Акваријус“ која носи назив „Истина“. Жарко Миленковић је био гост првог циклуса, који ће трајати и наредних месеци а у којем ће бити представљена нова и другачија српска књижевност настала на Косову и Метохији.
Поред Жарка Миленковића, гостоваће и Бранка Касаловић, Александра Јовичић и Душан Захаријевић.
Стихове из поменуте збирке су казивали студенти глуме Факултета уметности у Косовској Митровици, Снежана Џоговић и Никола Станковић.

Заинтересовани збирку песама “Крхотине лета” могу купити у Приватном културном центру „Акваријус“ по цени од 300 динара.

Жарко Миленковић, писац и књижевни проучавалац, рођен је 1988. године у Приштини. Докторанд је на Одсеку за српску књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Песме, кратке приче, књижевну критику, есеје и научне студије објављује у дневним листовима, уметничкој периодици, тематским зборницима и зборницима са научних скупова. Уредник је књижевног програма и књижевних издања Дома културе „Грачаница“ у Грачаници и часописа за културу „Видовдански гласник“.

Извор: Радио Косовска Митровица >>