GRAFEST 2018: Nezavisni mediji za „Đurđevdan“

На састанку одржаном 5. новембра 2018. године у просторијама Приватног културног центра „Акваријус“, после одгледаних телевизијских радова у званичној селекцији (такмичарском програму) 7. Међународног фестивала документарног филма и телевизијских форми (ГРАФЕСТ 2018), жири у саставу:
Ненад Радосављевић – представник РТВ „Мир“,
Иван Митић – представник Коссева,
Ивана Вановац – представник Радија Косовска Митровица,
Јелена Марковић – представник Радија Контакт плус и
Александар Дунђерин – представник ПКЦ „Акваријус“
донео је, једногласно, одлуку да Специјално признање за најбољи телевизијски рад додели Александри Јовановић за филм „Ђурђевдан у селу ког више нема“, у продукцији РТК 2 из Приштине.
У конкуренцији за ову награду учествовали су само радови медијских кућа са Косова и Метохије, а не и документарни филмови у другим продукцијама.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Гледајући филмове који су ушли у званичну селекцију, односно такмичарски програм 7. Међународног фестивала документарног филма и телевизијских форми, не можемо да се отмемо утиску како је српска телевизијска продукција на Косову и Метохији у кризи, било да је реч о квалитету продукције, естетским дометима, било да су у питању избор теме и њена обрада, спремност аутора да их дубље истражи и остави лични печат који би доприносио развоју критичког сагледавања стварности која је, поготово на Косову и Метохију данас, по нашем мишљењу, изразито суморна. Овом примедбом никако не желимо да потценимо залагање наших колега, јер смо свесни изузетно тешких околности у којима сви радимо, али осећамо обавезу и велику одговорност према гледаоцима, ауторима и професији коју обављамо, да укажемо на овај проблем, поготово овде и сада.
Једини телевизијски рад који се, према нашем мишљењу, не уклапа у претходно изнету оцену, јесте остварење Александре Јовановић „Ђурђевдан у селу ког више нема“, у продукцији РТК 2 из Приштине. Овај филм одликује сасвим солидна продукција, одлична фотографија и монтажа, стилски је уједначен, а композиционо мајсторски склопљен. Спајајући документарне, фактографске сегменте и изражено поетске, скоро лирске пасаже, уз адекватно одабране музичке записе, Александра Јовановић на естетски убедљив начин приказује један значајан традиционални догађај за Србе у околини Призрена. Вешто градећи филм, обраћајући пажњу на сваки детаљ, Александра поентира причу веома успешним обртом из којег је могуће сагледати апсурдност ситуације у којој су се њени сународници нашли у првим деценијама 21. века. Захваљујући бриљантним кадровима, „Ђурђевдан у селу ког више нема“ има снажан метафорички потенцијал, и на ненаметљив начин упућује јаку критику друштву у целини, апострофирајући, између осталог, и лицемерје као једну од доминантних особина савременог доба.
Честитамо ауторки Александри Јовановић, сниматељу Александру Миладиновићу и монтажеру Ненаду Филиповићу. Надамо се да ће њима ова награда бити подстицај да са ентузијазмом и љубављу, храбро и одважно, наставе да унапређују српску телевизијску продукцију у овом делу земље.