GRAFEST 2019: Kada nestajanje nestaje

Фотографије: ПКЦ „Акваријус“ (Харис Личина)

Овогодишњи фестивал документарног филма и телевизијских форми „Графест 2019“ затворен је синоћ у Грачаници, проглашењем победника и уручивањем награда. Победила је репортажа о нестајају „Село моје – Угљаре“ Катарине Маринковић и Соње Ђокић. Следи је прича о борби против нестајања „Призренска рапсодија“ Жарка Јоксимовића, а на трећем месту је „Прича о нестајању“ Ивана Вучковића.
Петнаест филмова, десет аутора, четири члана жирија и три дана, колико Фестивал траје, све се бавило тренутном клиничком сликом докуметарца и телевизијских форми на Косову и Метохији. А она је оваква: документарца скоро да нема, телевизијске форме су солидне. Квалитет виђених 15 филмова је уједначен, што је добро. Присутна је и критичка поза, што је одлично.
Три, веома важна момента остају иза 8. Графеста, и битно је да остану запамћени.

Први се тиче нестајања, као убедљиво доминантног мотива. О њему говоре аутори, њихови саговорници, тишине и празнине ухваћене опсегом микрофона и видиком камере. И, иако смо слутили да је тело народа онемоћало, помало опсесивна обузетост аутора овом темом, јесте факсимил којим се сумња отклања. Српски народ на Косову и Метохији пати од нестајања сваке врсте. То га јако боли, на то се жали и покушава да се самоисцели колико зна и уме, оном својом народском памећу, јер она стручна, судећи према његовом казивању, заказује (критички тон је заиста дивно присутан у делима аутора). И када не би постојао онај општи друштвени и културни бенефит од Графеста, ова дијагностичка улога, била би довољна да га сматрамо неопходним.
Већина радова истовремено врло вешто, прославља природне лепоте и етнографску орнаментику Косова и Метохије.

Моменат за памћење – два. Ове године, у жирију су били славни документаристи Зоран и Светлана Поповић. Импозантност њихових радних биографија, остварених у нашој земљи али и целој Европи, значајно подижу кредибилитет Графеста. Ауторитети, чијем мишлљењу млађе колеге прилазе са догматским поштовањем. Ако они кажу да је нешто добро – то је добро. Тачка. А они нас уче да је задатак документаристе да ствар прикаже онаквом каква јесте. Да као Сент Егзипери , нацрта Змијског цара који је прогутао слона, и да се не љути на остатак света који у његовој Истини види шешир… или пресек торте… или брежуљке Матице са леве стране Ибра (све то си запазио пошто си након Зорановог и Светланиног предавања у Акваријису, дошао кући и још једном погледао цртеж)… Твоју истину мораш да пишеш великим словом. За то је потребна очувана савест и добронамерна идеја. Документарац, баш као и истину, сваки гледалац гледа из себе самог. А посматрање Змијског цара никада није завршен процес… Свашта од Поповића можеш да научиш, чак иако ниси документариста. То су Велики људи, из чијег друштва одлазиш паметнији, и бар мало постиђен нивоом енергије са којим приступаш свом послу.

Трећи моменат који је забринуо жири је једноставији за објашњавање и затражио је строг став, јер се односи на колеге које ако су имало коректне и објективне, могу само да се сложе са укором. А он би могао да се дефинише овако: Графест је велики, озбиљан и необјашњиво леп фестивал, који отвара могућност ауторима са Косова и Метохије да изађу са Косова и Метохије, да афирмишу и свој рад и мисао овог народа много даље и много гласније него путем медија за које раде. Поштујте ту величину тако што ћете да дођете на Графест.
И на крају, који може да се чита и као почетак, стоји слово о Дому културе Грачаница. Некако је чудесно да све што би могло да се каже о документаристима Зорану и Светлани Поповић, може дословно да се односи на ову Институцију (своју истину увек пиши великим словом). Они не дају допринос. Они Јесу и срце и кичма живог културног бића Косова и Метохије, у коме нестајање нестаје.

Информације о 8. Графесту
Ове године Графест је одржан од 27. до 29. новембра у Грачаници (Дом културе Грачаница), Косовској Митровици (ПКЦ Акваријус) и Шилову (КПЦ Божидар Митровић Шандор). У ревијалном делу програма приказано је пет врхунских документарних филмова српске кинематографије, по избору селектора Соње Ђекић. У такмичарском програму, приказано је 15 остварења, по избору селектора Невене Матовић.
Стручни жири је трећу награду доделио Ивану Вучковићу за остварење „Прича о нестајању“, у продукцији РТК2. Филм се бави темом нестајања села у поткопаоничком крају.
„После 19 година рада, потврда квалитета. Ово није једина награда, било их је више али ме свакако радује што сам је добио овде у Грачаници. Ја сам се бавио темом нестајања српског села. То је тема која ме је окупирала више година уназад“, истакао је Иван Вучковић , аутор филма.
Друга награда припала је Жарку Јоксимовићу за остварење „Призренска рапсодија“, које је такође произашло из продукције РТК2. У образложењу жирија се наводи да је то занимљиво преплитање једне индивидуално драматичне историје и приче о музичком раду младе жене у којима се спајају мотиви Призрена и његове музичке традиције.
„Био сам у прилици да одгледам добар део званичног дела фестивала и наравно онај ревијални део. Стоји чињеница да је међу 15 филмова, 8 из продукције РТК 2. Оно што ме чини срећним је да смо чини ми се, успели да посејемо некакво семе те телевизијске форме које је већ почело да клија и то се осећа већ пар година. Драго ми је што смо успели да обогатимо овогодишњи Графест“, рекао је Јоксимовић.
Прва награда овогодишњег „Графеста“ припала је остварењу „Село моје Угљаре“, аутора Катарине Маринковић и Сање Ђокић у продукцији Њу прес Чаглавица за слојевито и критички приказане сложене ситуације које прете промени етничког састава села Угљара.
„Ово је наше прво учешће и наша прва награда на овом фестивалу, тако да је посебно значајна. Мислим да је овај проблем, који је описан у репортажи много већи и последице такође. Циљ нам је био да укажемо на проблем и да на неки начин подигнемо свест оних који су одговорни за останак Срба овде“, нагласила је Катарина Маринковић једна од аутора репортаже, „Село моје Угљаре“.

Награђени су поред захвалница добили и новчане награде.
У жирију су били: филмски редитељи и педагози Зоран Поповић и Светлана Поповић новинар и публицист Ђорђе Јевтић и новинар Ивана Вановац.
Организатор Графеста је Дом културе Грачаница. Фестивал помажу Министарство културе и информисања Владе Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије, Општина Грачаница, Скупштина Града Приштине.

Извор: Радио Косовска Митровица >>