Haris Ličina: „Slobodan pad“

Изложба графика „Слободан пад“ ликовног уметника Хариса Личине из Новог Пазара биће отворена у Приватном културном центру „Акваријус“ у Косовској Митровици у уторак 9. новембра 2021. године у 19 часова. Изложбу ће отворити Миљана Дунђерин. Радови Хариса Личине биће изложени у галерији до 15. новембра.
Изложба Хариса Личине трећа је у циклусу „Други пут у Акваријусу“, у оквиру којега у галерији ПКЦ-а излажу некадашњи студенти Факултета уметности у Косовској Митровици који су своје прве самосталне изложбе имали управо у „Акваријусу“. Пре Личине своје нове ликовне радове митровачкој публици представили су Александар Глибетић („Пресек стања“ >>) и Вук Ђурић („Аутопротест“ >>), а до краја године планиране су и изложбе Тијане Родић (Ниш) и Стефана Стевановића (Крагујевац).

Харис Личина рођен је 18. новембра 1996. године у Новом Пазару. Основне студије завршио на Факултету уметности у Приштини (Косовска Митровица-Звечан), на одсеку Графика 2019. године, и 2020. на одсеку Графички дизајн. Дипломирао на мастер студијама 2021. године на графичком одсеку у класи др ум. Сузане Вучковић. Тренутно на докторским студијама на Факултету примењених уметности у Београду, департман за примењену уметност и дизајн.
Приредио четири самосталне изложбе, и излагао на преко 30 колективних изложби у земљи и иностранству. Учествовао и био организатор многих уметничких радионица и курсева графике, фотографије и графичког дизајна. Такође био полазник неколико студентских размена образовног карактера у иностранству (Немачка-Бремен, Немачка- Олденбург, Русија-Белгород, Русија-Москва).
Члан ликовног удружења СУЛУ, Фото-кино клуба Нови Пазар, и један од оснивача и дизајнер у креативном студију “НИОН” студиос” у Новом Пазару.
У Приватном културном центру „Акваријус“, где је од 2016. до 2020. године радио као фотограф, имао је прву самосталну изложбу фотографија „Лица у окршају“ (2017) >>.

Циклус графика Хариса Личине обједињен називом Слободан пад на први поглед кореспондира са европским (па и југословенским и српским) одговором на англоамерички поп-арт у другој половини XX века, оличеним у наративној, односно новој фигурацији. Визуелни изглед графика очито је инспирисан европском поп-арт уметношћу, па је тако колажни приступ основно композиционо начело, иронија објекта и фигуре доминантно стилско средство, растер кључни ликовни елемент, а сито-штампа одабрана техника. Са наративном, односно новом фигурацијом, али и са експресионизмом и уопште ангажованом уметношћу (нео)авангарде Личину повезује и то што из сфере естетског залази у идејно и идеолошко, те покушава да на илустративан и иронично-пародичан начин представи проблеме савременог човека, чиме карактеристичну поп-арт иконографију произишлу из предложака масовних медија обогаћује новим садржајима. Ниједан предложак (а аутор ни не користи медијске посреднике као што су фотографија, филм, стрип) није, међутим, код Личине примењен дословно и „хладно“, него се фигура, изведена из самог процеса сликања у материји боје, ставља у контекст различитих облика свакодневне нарације често са отвореним референцијама на актуелне друштвене прилике.
У покушају да ревалоризује представу и нагласи семантику предмета, свакодневног потрошног предмета као податка, знака и тематике, у неким графикама Хариса Личине може се назрети далеки одјек Душана Оташевића. Са друге стране, филтрирање садржаја и амблема околине кроз дистанцу неког искошеног личног угла гледања, те трансформација или транспозиција одабраног мотива, помак захваљујући којем почетни податак, претекст, предмет или фигура постаје знак који има вишак вредности, подсећају на ликовни опус Предрага Нешковића.
Ипак, графике из циклуса Слободан пад сведоче да улога уметничког и уметниковог индивидуализма није само чин његових конкретних реакција у конкретном историјском времену и у конкретном културном, друштвеном и политичком простору, него се тај индивидуализам може посматрати и као метафизичка врлина надахнутог појединца. Ликовни свет Хариса Личине аутентичан је и оргиналан свет озбиљних претећих садржаја и мрачних алузија на стварност која износи на видело расположења страха, стрепње, друштвене критике. У основи Слободног пада је страх од губљења тла, односно страх од пада који је неминован.
Па да, ако смо пали, паду смо били склони.