Ivana Vanovac: „Književni džem sešn“

„Књижевни џем сешн“. Есеји о уметности
Аутор: Ивана Вановац
Рецензенти: Живојин Ракочевић и Александар Дунђерин
Дизајн: Миљана Дунђерин
Издавач: Књижевно друштво Косова и Метохије (уз подршку Приватног културног центра „Акваријус“).
Година издања: 2021.
ЦЕНА: 480 РСД (4 ЕВРА) – Не постоје бесплатни примерци

ХРОНИКА НЕНАЈАВЉЕНОГ ЖИВОТА

Ивана Вановац добро разуме џез. Схвата суштину џем сешна. У тексту „Наџезирај ми слику“, посвећеном ликовној колонији „Колективна слика“, као пратећем делу митровачког џез и блуз фестивала „Норт сити“, она џез поистовећује са умећем живљења, „са својим и туђим мислима, изреченим на глас“; као истовремени говор различитих људи о различитом болу, срећи, љубави, слободи; људи који говоре различито, али се слушају, разумеју, осећају; надопуњују; импровизују; без плана и маршруте; иако је свако заправо сам, то лутање, то трагање у неизрециво, ипак, заједничко је, „уједињује га фантастична магија заједничке креације“. То је џез, то је суштина музичких џем сешна, по којима је, између осталог, Косовска Митровица препознатљива.
Отуда је и у „Колективној слици“ Ивана Вановац препознала сликарски џем сешн.
Стога је и своју књигу назвала Књижевни џем сешн.
Збирка њених есеја о уметности, насталих на основу прерађених и дорађених радијских извештаја о уметничким програмима у Косовској Митровици током друге деценије XXI века, управо и јесте баш то – књижевни џем сешн. Сваки текст у овој књизи настао је као резултат интеракције између Иване Вановац, уметника и публике (критике). Конкретно уметничко дело било је само повод да се исприча прича о целом човеку и целој његовој души, да се створи есеј који делује на дубину душе читаоца. Јер, по Ивани, ако не делује на дубину душе, реч је јалова. Празна. Бесловесна.
А до дубине душе долази се укрштањем непатворених емоција, истинитих и искрених, стваралаца и перципијената. Различитих, а опет спојених истом темом, истом муком, истом надом, изражених увек на другачији начин. То преплитање мисли, осећања, утисака, речи, слика, у јединствену, складну и хармоничну целину, у сржи је сваког есеја Иване Вановац. Ти есеји чудесан су спој новинарског извештаја, импресионистичке критике и уметничке поетске прозе. Сваки текст у књизи једна је лирска минијатура, рефлексија и медитација о уметнику и његовом делу, али и о животу, лепоти и смислу, етици и естетици. И пре свега, и изнад свега – о Љубави и Слободи. Књижевни џем сешн открива Ивану Вановац не само као искусног и ерудицијом обдареног новинара, него и као доброг познаваоца уметности, интелектуалца са истанчаним уметничким сензибилитетом, израженим моралним рефлексом, који има одважности да критички промишља стварност; као личност која има животно искуство, став, идеју, концепт, филозофију живота.
Шта је то што повезује познате књижевнике, сценске уметнике, музичаре, ликовне уметнике, локалне ствараоце, студенте књижевности и уметности, талентовану децу и омладину? Осим тога што су у једном тренутку представили своје стваралаштво митровачким и косовским љубитељима уметности, њима је заједничко и то што су – Личности. Ивана Вановац одабрала је за своју књигу само оне ствараоце (јер стотине их је продефиловало Косовом и Метохијом) чији живот и дело сведочи да је, и у времену идеологије новца и политичког и економског тоталитаризма, могуће бити успешан стваралац, а не бити роб каријере. Сабрала их је у малену одају уметности, малу читаоницу и, заједно са њима, учествовала у књижевном џем сешну. На том књижевном џем сешну Ивана Вановац, из прикрајка, додала је свој утисак, оригиналну и аутентичну реч, боју, тон, звук. Тај мали додатак смисла, значења и вредности животу и делима представљених у књизи стваралаца, најчешће је био довољан да се искаже есенција њихове уметности. А за то је уметницима речи, што Ивана Вановац несумњиво јесте, довољан пасус, реченица, понекад чак и белина између редова. Уметник у Ивани Вановац разумевао је њихову уметност, на непоновљив начин је исказивао, мислилац ју је критички анализирао и смештао у шири контекст, а новинар увидео и пренео њихов значај широј јавности.
Књижевни џем сешн одличан је пример како је лепота и смисао уметности, као и живота, у богатству нијанси.
Ивана Вановац се већ више од деценију и по бави радијским новинарством, тренутно у Радију Косовска Митровица. Њени есеји доказују како и Косовска Митровица има озбиљну медијску кућу која има капацитета да на темељан и квалитетан начин испрати сва релевантна културно-уметничка дешавања у ширем региону, те да у њој раде новинари који су у стању да свом основном послу (информисање јавности) придодају вишак значења и вредности. Књига Иване Вановац похвала је, уједно, и Радију Косовска Митровица и баца неко ново светло на српску медијску сцену на Косову и Метохији. Већина текстова објављених у књизи читана је у програмима радија, т е објављивана на интернет страници овог медија. То само потврђује да поједини српски медији на Косову и Метохији култури и уметности поклањају много више пажње и времена него што то чини огромна већина медија у Србији, па чак и они са националном фреквенцијом. Има нешто посебно у српским новинарима на Косову и Метохији, постоји и даље одређени морални кодекс, одређени понос и љубав према истини и правди, јасна и видљива граница између онога што се мора рећи, али и онога што се не сме прећутати. Тачно и прецизно, без длаке на језику, то илуструје последњи текст у Књижевном џем сешну, „Људи приђите, новинари – назад!“, једна од можда и најлепших похвала српском новинару у последњој деценији.
Осим тога, ова књига је и драгоцено сведочанство о томе да у Косовској Митровици, и поред свега, и упркос свему, и даље постоје и организације и појединци који имају капацитета да препознају и на адекватан начин представе и негују савремени уметнички израз. Да је Косовска Митровица важан центар (српске) културе у овом делу света.
Због свега побројаног Књижевни џем сешн једна је мала, а тако велика, прича о оазама слободе, смисла и сигурности, у једном неслободном, бесмисленом и несигурном времену и простору. У тим оазама у Косовској Митровици и на Косову и Метохији, у другој деценији XXI века, дешавали су се стваралачки сусрети (водећих уметника и интелектуалаца из Србије и са Косова, студената, омладине, деце), афирмисане су праве вредности, трагало се за истином, полемисало се, изражавао се бунт. Књижевни џем сешн је и један изузетно важан документ о свему томе, о пркосу и инату, о немирењу са неподношљивим стањем ствари у српском и косовском друштву, у култури и уметности.
Не знам да је неко на овакав начин, истинито и искрено, и без трунке мржње и негодовања, самосажаљења, а естетски тако убедљиво и уметнички упечатљиво овековечио снагу живота у Косовској Митровици и на Косову и Метохији. Лепоту и смисао тог живота, пут од љубави до слободе.
Ово није само Иванина књига. Ово је заједничка књига. Књига свих оних који су протеклих година учествовали у косовском књижевном џем сешну, изграђујући, на пепелу некадашње славе, културно-уметничку сцену једног града, славећи живот упркос најављеној смрти.
Књига која доказује да, ипак, нема смрти; ни сеоба.
Хроника ненајављеног живота.
Раскошног, богатог.
Неуништивог.

Александар Дунђерин