Текст: Ана Марија Ивковић (Радио Контакт плус). Видео: Милан Кабашић (Baybees studio) Фотографије: Миленија Митковић
Наступ Павлине Радовановић и Гаврила Кујунџића, те документарац о овој трианестогодишњој девојчици из Ораховца, „Славуј из заточене баште“ – како носи назив филма – обележили су треће вече ФЕЖЕС-а у Приватном културном центру „Акваријус“.
После документарца Жарка Јоксимовића и Александра Миладиновића о Павлини, њеном животу у Ораховцу, певању, породици, уследио је и разговор са ауторима филма, Павлином и, како она каже – чика Гавром, са којим је обогатила вече песмом.
„Па зар није ово што сте вечерас чули од ње довољан разлог да се онај ко се бави документаристиком позабави том темом и отргне један тренутак који ће проћи? Дете расте, сазрева, а ево ми је запамтили у овом периоду када је тринаестогодишњакиња и већ има серију солистичких концерата иза себе“ – каже аутор документарца, Жарко Јоксимовић.
„Надам се да смо овим филмом бар делић свега онога што она ради дотакли, а успут успели да дочарамо и атмосферу у којој живи“, додао је.
А каква је атмосфера у којој живи?
„Деца у том окружењу, силом прилике сазревају рано, она има поред тога још и тај таленте да музиком пренесе своје емоције и да ту причу о Ораховцу и њиховом животу пренесе публици широм наше домовине, али и региона“, додао је Јоксимовић, подсећајући да су од Павлине могли да се чују резони који не приличе трианестогодишњакињи.
Павлина је стамена и веома зрелог начина размишљања.
Гостује по земљама Европске уније, у Русији је у више наврата била, а ових дана се вратила из Словеније, већ у недељу је у Новом Саду.
„Тако да је у сваком случају фасцинантна та енергија. Уз све то она је само ученица седмог разреда, ученица ниже музичке школе и успева да све то у потпуности стигне“, казао је Јоксимовић.
Подсећа да Павлина пева уз благослов Владике, да је у међувремену постала и стипендиста мнастира Хиландар, али да, како је рекао, у много већој мери помаже цркве својим добротворним радом.
„Тако да је од доброботи свима нама. Преко ње се за све нас на Косову, не само у Метохији, зна“, додао је, истичући да Павлина има невероватну енергију и на бини када наступа, у шта смо се уверили и синоћ.
„На њен позив сви певају, на њен позив сви устају, сви аплаудирају, када она заплаче сви плачу, то је невероватно“, пренео је Јоксимовић утиске са наступа које је пратио и гледао.
Ипак, истиче, не треба заборавити и чика Гавру – Гаврила Кујунџића.
„Који је суштина приче, о којем ретко ко шта зна. Толико је сјајних песама написао и да није те деце која га подижу и раде са њим сви би одавно заборавили Гавру. Оставио је толико наслеђе да је ево чак комплетна ауторска права Павлини поклонио“, објаснио је Јоксимовић.
Управо је чика Гаврине песме и певала синоћ у Акваријусу, и управо је у разговору са медијима истакла да су његове песме оне које највише воли да изводи.
„Косовске песме, чика Гаврине песме – призренске, то су стварно предивне песме“, казала је Павлина.
„Предивно је било, уживала сам док сам гледала документарац, драго ми је што су и остали гледали. Веома ми је драго што је публика видела документарац, отпевала сам пар песама, предивна ноћ“ – казала је Павлинс у наставку разговора о утисцима из Косовске Митровице.
И сама Павлина потврђује Јоксимовићеве речи да њена породица има дугу историју певања и бављења музиком.
„Имам тату који је музикалан, имам сестру која такође пева, са њом сам певала неке дуете, касније када сам добила клавир, уз клавир смо нешто заједно смишљале, тако да сам на тај начин почела“ – каже Павлина, додајући да пева од своје пете године.
Највише, каже, воли да пева са својом сестром и чика Гавром.
У посебном сећању су јој, додаје, њен први солистички концерт и наступ у Бања Луци за Православну нову годину.
Њена песма је њена слобода, могло је да се закључи из разговора, у којем живот у Ораховцу јасно описује као тежак.
„Надам се да ће једног дана доћи слобода“ – каже.
Славуј из заточене баште који не престаје да пева.
Извор: Радио Контакт плус >>
