Jesenjin, Kipling i Neruda

У оквиру програма „Поетско ћоше“ у галерији „Акваријус“ у четвртак 17. марта 2016. године у 21 сат биће организовано вече посвећено модерној поезији. Стихове Тагореа, Јесењина, Киплинга, Неруде, и других песника који су оставили неизбрисиви траг у историји светске књижевности, казиваће, уз пратњу гитаре, Јован Маслар.
Јован је шеснаестогодишњи гимназијалац, члан бенда „Стендал“ (Stendhal), који упражњава различите видове уметничког изражавања (музика, фотографија, дизајн, књижевност).
Посетиоци ће бити у прилици да током вечери упознају и део прозног опуса овог младог ствараоца из Косовске Митровице.

ЈОВАН МАСЛАР „НЕПОСЛАТО ПИСМО“ /ОДЛОМЦИ/

То је било име моје мајке.
Да.
Моје мајке коју нисам никада упознао. Која ми ниједну успаванку није отпевала. Зашто? Зато што је умрла при порођају. Али није. Лагали су ме ови из центра за незбринуту децу. На папиру пише да је написано годину дана након мог рођендана. Можда је још увек жива. Та мисао ми је уливала наду, и страх. Шта ћу рећи? Како ће она објаснити сопствене поступке? Шта ако ме је оставила тамо са разлогом?
„Шаљем ово писмо Николасу Вајту, у нади да ће ми опростити за оно што сам урадила. Николас, морала сам оставити нашег сина, била сам у великим дуговима због лечења, и, само да знаш, нисам ја крива због пожара. Имала сам осећај да ме од тада више ниси волео. Нисам ја крива што ми је цела десна страна тела изгорела. Нисам! Ако желиш да попричамо, нађимо се код“ – остало је било исцепано.
Било ми је мука. Сетио сам се свих тих мучних дана у центру за незбринуту децу, мотања по различитим прихватилиштима, привременим смештајима, парковима, кантама, плажама, мостовима. Да ли је све то било узалуд, камо среће да сам ово јебено парче папира нашао раније.
/…/
Одмах сам је препознао. Срце ми је излазило кроз уста. Како. Зашто. Зашто ја. Зашто сам морао наћи то јебено парче папира. Нисам више могао издржати.
Потрчао сам, нисам могао да се суочим са чињеницом да ме је рођена мајка оставила на цедилу! Да се ја сам од своје прве године суочавам са суровошћу живота! Да се вуцарам по усраним прихватилиштима, док се она вратила у загрљај њеном принцу на белом коњу, успут одлучила и да се јебе са њим, и да имају сина! Како је могла да заборави на мене?! Ништа јој нисам значио, је ли? Морао сам окончати то, ту и тада.