Kossev o galeriji „Akvarijus“

Уметност као бунт: Млади на Северу траже да буду примећени

Митровичка галерија „Акваријус“ није место на којем можете само да купите слику локалних уметника. У несвакидашњем ентеријеру, можете да попијете добру и лепо сервирану кафу, погледате „окршај“ младих уметника, саслушате расправу о стваралаштву. Овај својеврсни, самоодрживи, културни центар и „културни бункер“, поштоваоце и љубитеље уметности, ствараоце, младе и заљубљенике у сликарство и поезију, али и најмлађе креативце, окупља духом слободе и бунтовништва. Мала галерија, породице Вукомановић, велики је доказ да се од уметности, ипак, може зарадити, а захваљујући доброј идеји, предузетништву и енергичности, у овом случају – младе жене – сликарке и психолога Миљане Булатовић. Некада Липљанка, па Црногорка, а сада Митровчанка, овом месту је дала посебан печат. Њени покретачи су љубав ка стваралаштву и хуман међуљудски однос, који се у садашњој брзини живота полако заборављају.
„Оно што је био мој циљ, од самог почетка, јесте да покажем, у ствари, људима да је од уметности могуће живети, јер већина мисли да је то немогуће. Тако смо Љиљана и Милош Вукомановић, који су и власници галерије, и ја – дошли на идеју да на неки начин отворимо мали, приватни културни центар“, наводи Миљана и додаје:
„Радимо без икаквих донација, јер су обично условљене неким видом, рекла бих, насиља, а уметност не трпи диктат. Финансирамо се нашим радом.“
Схвативши да се и уметност, на неки начин, своди на тржишну вредност, рад галерије проширен је на више области.

Најмлађи су суштина, стварају дела која остављају без даха
Почело са „Малим атељеом“, који је успешан већ другу годину, па је тако галерија израсла у „школицу уметности“ за најмлађе.
Сада окупља готово 60 полазника старости до 12 година. Они су, наводи ова сликарка, суштина Косовске Митровице и КиМ-а. Они су дивни. Они су будућност и суштина и Митровице и Косова и Метохије. Највећи успех и продуктивност добијају се од најмлађих. Одзив је од почетка био одличан. Изазовно је, али су они толико креативни и настају, заиста, дивна дела, која остављају без даха“, наводи она.

Мали уметници на изложби у Београду
У претходним месецима у „Акваријусу“ се одигравао читав низ дечјих уметничких активности. Сликало се, цртало, справљали су се свакојаки предмети, одржаване су и изложбе.
„Било је више изложби, радови неких од наших полазника су доспели у дечје часописе. Сада већ имамо заказане изложбе дечјих радова и ван КиМ-а, једна од њих биће одржана наредне године у Београду у Културном центру“, објашњава менторка можда будућих озбиљних стваралаца.
Најмлађе привлачи слобода и креативно изражавање; пут уметника је чудан. Како то да је уметност тако атрактивна за најмлађе, питамо Миљану:
„Мислим да су у питању слобода и могућност креативног изражавања“, одговара она и додаје:
„У школи развијају технику, у породици васпитање и љубав према нечему, са нама креативност. Ту је и групни рад, они се међусобно такмиче, то им даје подстрек, и све то изгледа као један велики обрачун свих талената на једном месту. Сви се такмиче ко ће боље да изради своје дело. Има талентованих, има оних који све надокнаде радом. Пут уметника је чудан и нема правила.“

Уметнички окршаји за комуникацију публике и стваралаца
Али, рад са децом није једино по чему се ова галерија разликује од осталих места окупљања и културних догађаја. Однедавно, „Акваријус“ је место књижевних и сликарских окршаја. Млади се надмећу у сликању дела познатих сликара, казивању стихова светских писаца. Одакле идеја за то? Ниједна уметност не постоји без публике, а интеракција уметника и публике је кључна. Само показати уметност је један део уметниковог посла, други је да приближи дело посматрачу, објасни га, дочара. Онда посматрач ту уметност перципира, да би је пренео неком трећем. Ликовни и књижевни окршаји су управо таква врста уметности. Уметници директно разговарају са публиком, публика на лицу места посматра шта се ствара, међусобно комуницирају, колеге представљају једни друге, навикавају се на однос публика-уметник и савладавају вештину уметништва.“

Место где се средњошколци афирмишу и граде
Интересантно је да овим окршајима у највећем броју присуствују, али и учествују, средњошколци, који самоиницијативно долазе у галерију, где имају прилику да читају и сопствене радове.
„Све је више младих који долазе са потребом да се обрате, да питају за изложбу, ликовни окршај. Доносе своје записе, песме, траже да их неко примети. Поверење је наш највећи успех“, додаје Миљана.

Студенти уметности Митровицу виде као своју
И ту није крај онога што се може наћи у „Акваријусу“. Заживео је и клуб уметника и студената уметности – „Интервала“, и то упркос томе што су студенти са Факултета уметности у Звечану, углавном, из јужне и централне Србије и других делова КиМ-а. Они овај град виде као свој, ту сазревају. Уметност је једнако место, простор на којем се живи. Уметник ретко слика нешто што не доживљава. То окружење и ситуација на КиМ-у су врста инспирације. Наши студенти одлазе у Београд, али је мноштво оних и који долазе, а ми се надамо да је ово начин да Косовска Митровица има све више стваралаца“, истиче ова сликарка.

Бунт и уметност – нераскидива веза
Галерија, међутим, окупља и старију генерацију, и то низом догађаја, као што је гостовање Мирослава Тохоља, разговор о Растку Петровићу, аутору „Косовских сонета“, који је водила теоретичарка књижевности др Кристина Стевановић, уз промоције књига, док окршаји постају све атрактивнији за њих, такође. Млада уметница, која руководи „Акваријусом“, уз недељне догађаје, најављује и нове, попут фестивала женске поезије, ликовне колоније.
Дакле, разлога је довољно да у наредним данима обиђете ово место које одише уметничком и бунтовном душом, коју је Митровица, некада имала, а коју полако губи.
„Бунт је врста уметности, а без побуне нема уметности“, закључује наша саговорница.

КиМ неисцрпан извор инспирације, уз естетику ружног и лепог и енергичан менталитет људи
Док је тренд да млади напуштају КиМ, или остају са намером да, то ипак, првом приликом учине, Миљана инспирацију управо види на Косову. Намерава ли да остане овде, питамо је.
„Увек. Мислим да су КиМ неисцрпан извор свакојаке инспирације. Менталитет је овде пун енергије, задржан је хуман однос, иако је можда, у последњим годинама, дошло до неког искривљења. Али, овде имамо и естетику ружног и естетику лепог и то је најбоље подручје за стварање уметности“, одговара она.

Извор: КоССев