У каквом су стању култура и уметност после двадесет година од оружаног сукоба на Косову? Шта је култура и колико нам је важна? Каква је и колика сарадња уметника из различитих заједница? Нека су од питања на која су одговарали сликарка Миљана Дунђерин која руководи Приватним културним центром „Акваријус“ у северном делу Косовске Митровице и Љуљзим Хоти из невладине организације „7Арте“ из јужног дела града.
„На послератном подручју тешко је да култура на неки начин буде на првом месту, као и залагање за њу, једноставно све остало је битније од културе. То је уствари највећи проблем – нисмо решили друга питања која су много битнија од саме појаве културе, уметности, културних вредности,“ оцењује Миљана Дунђерин.
„За почетак, као први пример праксе културног миљеа и развоја, требало би да се позабавимо изгледом наших градова, села, и свих осталих места која се налазе у нашој околини, да изгледају иоле нормално, да не буду толико прљави,“ додаје.
„Српски, или албански, уметност говори сама за себе. Стога је она важан алат који људе чини комуникативним и даје им могућност да ступају у међусобни контакт. Али, могу да кажем да су Митровица и грађани Митровице жртве политичких дешавања, тако да култура пролази кроз веома тешке ситуације, које јој онемогућавају да испуни своју улогу,“ наводи Љуљзим Хоти.
„Уметност помирује уметнике, али се уметници никада нису ни свађали. Уметници иначе сарађују, јер да би био уметник, мораш бити широк. А ако кажемо connecting people, хајде да повежемо људе из свакодневног живота, на пример, људе који живе на селу из једне заједнице, са људима из друге заједнице. Да би се тако нешто остварило, потребна је озбиљна стратегија, то су озбиљни државни механизми и иза тога мора једноставно држава да стоји,“ закључује Дунђерин.
Извор: ЦБС (Црно-бели свет) >>
