Leva strana uma

Изложба слика „Лева страна ума“ Стефана Ђурђановића и Младена Ристића биће отворена у галерији „Акваријус“ у уторак 7. новембра 2017. године у 20 сати. Ова изложба представља главну награду која је Стефану Ђурђановићу припала као победнику другог циклуса Ликовних окршаја у галерији „Акваријус“. Поставку у „Акваријусу“ посетиоци ће моћи да погледају до 12. новембра.

Кроз серију радова „Лева страна ума“, Стефан Ђурђановић говори нам о емотивним и психолошким стањима људи, првенствено омладине. Дата стања приказује кроз фигурацију која је често деформисана и употпуњена облицима и симболима. Радови нам говоре о ограниченом знању, и све већем одсуству духовности код људи, као и испољавању страхова, животињских нагона, емотивних стања и потреба који се крију у свима нама. Шаблон данашњице и изумрли систем вредности човека је, својом или туђом вољом, начинио таквим какав јесте. На први поглед радови делују разиграно и примамљујуће, али они носе терет човека, крију трагедију. Када би човек одбацио конформизам материјалног живота којим себе гура у заборав, тугу и скоро неповрат, идеалне особине и лепоте једног бића било би немогуће насликати, јер само је Бог савршен. Зашто и како се ово десило човеку?

У краткометражном анимираном хорор филму Јошка Марулића из 1980. године у малом рибарском селу на обали мора негде око поноћи из рибарских чамаца на копно излазе све уловљене рибе. Несвакидашњи призор у којем нам редитељ, а по сценарију Горана Бабића, показује застрашујућу сцену како риба види и „прогања“ човека. Потпуно нова перцепција оставља без даха, мештани су збуњени и покушавају да побегну, односно да се искраду из рибљег ока (Fisheye/Рибље око). У поређењу са кадровима из анимираног филма, а на сасвим супротан начин, Младен Ристић у свом раду приказује суочавање појединца и намерно приближава, односно посматра окружење кроз рибље око. У оквиру изложбе у галерији „Акваријус“, уметник показује врло јасан и директан однос према портрету као једном од важних психолошких одредница личности. Посматрањем појединца кроз „шпијунку“ или испупчено закривљено стакло, уметник се приближава оном што је суштински важно за личност, а то је карактер. Појединачни портрети су груписани у низ, поништене су позадине како би се што верније и убедљивије изразиле симпатичне и наизглед пренаглашене деформације, лица кроз конкавно стакло. Интересантно у контексту Ристићевеог рада јесте то да су сви портретисани уједно и његови пријатељи који заједно са њим проводе време и студентске дане у Косовској Митровици, што је ујдено и уметниково непосредно окружење. Могли бисмо слободно рећи да је Косовска Митровица обала и уточиште младих а уметник Младен Ристић кроз Fisheye/Рибље око око жели да нам покаже и приближи по њему најважније карактеристике својих пријатеља.
Из рецензије Љиљане Шуњеварић-Арбајтер

Стефан Ђурђановић је рођен 1996. године у Нишу. У току школовања шест месеци се усавршава у Аустрији у Гимназији уметности у Клагенфурту. Започиње студије сликарства у Фиренци (Accademia di Belle Arti di Firenze), да би се касније вратио у Србију и наставио студије на Факултету уметности у Косовској Митровици, где је тренутно на другој години Сликарства. Самостално излагао у Аустрији и Косовској Митровици, учесник је више колективних изложби.

Младен Ристић је рођен 1996. године у Нишу. Студент је треће године на Факултету уметности у Косовској Митровици, одсек Графика. Учесник је више колективних изложби. Бави се тетоиврањем већ четири године.