Мандарина након развода прориче судбину. Али све се мења након што то почне да чини за локалне моћнике, преносећи им детаље из њиховог живота који су јавности мање или више познати. У њен живот улази и инспектор који захтева информације о томе ко су јој клијенти. Представа коју је синоћ извела Марија Масал у Приватном културном центру „Акваријус“ јесте комедија. Међутим, детаљи текста откривају да Мандарина изгледа публици преноси сурову стварност.
Ко су Мандаринини клијенти?
Председник општине који је „пунио кобасице са све и свашта“, директор Центра за културу који је „возио млеко и павлаку“, директор Гимназије који има два домара и Свету електричара који мења сијалице и доставља рачуне захваљујући којима он и директор долазе до новца, неуропсохијатар који је покварио рендген у Дому здравља како би пацијенте слао на прегледе у приватну ординацију своје жене. На крају, ту је и инспектор који уцењује Мандарину, а за којег се потом испостави да је и зеленаш. На инспекторовој листи су – сељак који је позајмио новац за куповину гума за трактор, мајка којој је новац потребан за лечење детета од леукемије, жена која жели да поправи зубе, отац који је желео своје дете да пошаље на школовање на факултет.
„Рекох – има да извршим правду овде, не звала се ја Мандарина!“
Освета је била слатка. Спасила је бившег мужа нове жене и њених браћа, дужнике дуга, а инспектора пријавила.
„Али нећу ја да будем та која ће да буде боса, да гази по коприве“ – каже Мандарина. Бежи из страха од освете инспектора.
Донекле срећан крај проткан је још једном истином, коју Мандарина објашњава овако:
„Ово што ја гледам, рецимо, ја сад узмем ову куглу. И гледам. Ја теби кажем – ‘сад кад изађеш напоље, има да буде мрак’. И ти изађеш напоље и видиш мрак мајку му. Кажеш – ‘Мандарина погађа бре’. Па ти онда кажем – ‘али пази пази, полако, имаш и степенице’. Па ти видиш и степенице. Знаш какви су људи данас, људи не верују себи, они више верују другима шта причају.“