На рубовима српског културног простора, књижевност је живахнија

Антологија српске књижевности настале на подручју Косова и Метохије у периоду од 2000. до 2020. „Неодољива тешкоћа постојања“ Александра Дунђерина, у издању митровачке „Алтернативне“, промовисана је претходне недеље у више градова Боке Которске.
Мали уметнички караван се са Косова и Метохије упутио ка Боки Которској, где је у три вечери, ова значајна публикација представљена читаоцима у Херцег Новом, Котору и Тивту. Антологију и савремену косовско-метохијску поезију, Бокељима су представили аутор књиге Александар Дунђерин, писци заступљени у антологији Живојин Ракочевић, Новица Соврлић и Жарко Миленковић, директорка ПКЦ „Акваријус“ сликарка Миљана Дунђерин и новинар и писац Ивана Вановац.

Почетна замисао јесте била промоција Дунђеринове антологије. Испало је да је то путовање промовисало још нешто…
Шесточлана уметничка експедиција је током четири дана и три вечери, вредно радила на промоцији целокупне косовске културно-уметничке истине, на чишћењу продукционих секреција тенденциозних дневнополитичких медијских садржаја, од којих је једном Бокељу, косовска реалност деловала замагљено, као да је посматра катарактичним оком.

А истина је да на Косову и Метохији постоје и сада неки стваралачки настројени, паметни, поштени људи, да они пишу савршено добру, савремену поезију, да је захваљујући таквима, критичка мисао на Косову и Метохији и те како жива, да косовску мисао мисле и отеловљују неке дивне личности чији су и интелектулни и морални интегритет, нетакнути прошли кроз искушења „недостојних понуда“. Да Косово, иако јесте простор митопоетских прожимања, заправо има своју реалију која је данашња, актуелна, фршка (што би рекли Бокељи).

Живојин Ракочевић и Александар Дунђерин на ТВ Херцег Нови:

Дунђерин сматра да се на рубовима културног присуства једног народа, ствара најбоља и најживахнија уметност. Ваљда је то због непрестане претње нестајањем. Комфор је, због своје инертне, отромбољене природе, одувек био губилиште маште и покретачке еросне енергије.
„Ово је са једне стране сведочанство о трајању косовске мисли, али са друге и сведочанство о времену у којем живимо. И ова поезија и проза, ови есеји и одломак из драме који се налазе у антологији, управо показују како су писци са Косова и Метохије, али и и они који тамо живе ових 20 година, заправо успевали да на различите начине сведоче о свему томе и да буду укорак са тим битним тенденцијама у нашој националној литератури – српској и са тенденцијама које су данас актуелне и у свету. Тако да ми се чини барем да је ових 20 година српске книжевности на Косову и Метохији и уопште на рубовима неког српског културног простора, много занимљивија и динамичнија, можда и неочекивано живља и разноврснија, него у неким центрима културе у Србији“ поручио је Дунђерин.

Више о промоцији антологије у Херцег Новом:
РТВ Херцег Нови: „Спој митопоетског и реалног простора“ >>

Аутор је насловом „Неодољива тешкоћа постојања“ задао енигму публици. Она је тај ребус прихватила и забавила се њиме. Заправо, и сам аутор је чиненицом да је „једини човек који је из Војводине избегао на Косово“ био загонетка за публику. Зашто забога један остварени човек, доноси одлуку да напусти комфор и уређеност живота српске Атине, и досели се у непрестани немир српског Јерусалима?
Упознајући се са проблемом организовања културне сцене на Косову и Метохији, Бокељи су од гостију могли да чују и причу о „изгубљеном косовском Граду“, о томе да је култура нуклеус из кога се Град рађа, те да је сходно томе, за трајно одржавање културно-уметничке сцене тог поднебља, важно да тај Град поново успоставимо. Причу о Граду, неуморно је понављао Ракочевић, мало зачуђен и растужен чињеницом да су два средњовековна пријатеља архиепископ српски Данило други и Которанин фра Вита, главни мајстор који је радио на Високим Дечанима, боље, лакше и плодније друговали и сарађивали, него што то данас Котор и Косово чине.

Више о промоцији антологије у Котору
на порталу Радија Котор >>

Причајући о антологији, говорило се заправо и о традицији, али и о потреби да се већ деценијама актуелном наративу о косовско-метохјској културно-историјској баштини која је спектакуларна, дода и анекс о савременом уметничком духу и даху који код нас дефинитивно постоји и који већ поменуту традицију не потире. Напротив. Он је надграђује. И ако су се у протекле две деценије, косовско-метохијски ствараоци крили иза Дечана, Грачанице или Љевишке, време је да изађу из њихове сенке, и као фра Вита некада, засуку рукаве и изграде себи Град.

Поред промоције, за уметнике са Косова и Метохије у већ поменута три града, био је организован и прјем код руководилаца локалних самоуправа. Председник општине Тиват Жељко Комненовић и потпредседници општина Котор и Херцег Нови Синиша Ковачевић и Мирко Мустур, били су домаћини овој групи. Ови сусрети, означили су поновно успостављање културне дипломатије између Боке Которске и Косова и Метохије, након више (и превише) година. У назнакама је договорена сарадња најпре на пољу „размене уметника“, где би на нашем подручју, домаћини бококоторским ствараоцима, били Дом културе „Грачаница“ и ПКЦ „Акваријус“ из Косовске Митровице и Друштво књижевника Косова и Метохије. Детаљи сарадње, требало би према плану да буду разрађени већ средином октобра, када се очекује да ове три културне институције посети делегација културних делатника из ових бококоторских градова.

Свашта су Которани, Новљани и Тивћани могли да чују од гостију са Косова и Метохије. Али су и гости научили нешто од домаћина. Рецимо, на челу ових градова налазе се изванредно образовани, елоквенти а опет приземни људи, који су и сами људи из света уметности. Тако је просто невероватно да је на последњој у низу промоција, модератор био председник општине лично, новинар и књижевник Жељко Комненовић.

Више о промоцији антологије у Тивту на порталу Радио Тивта:
Маријана Мишић Шканата: „Неодољива тешкоћа постојања“ представљена у Тивту >>

Дружење косовско-метохијских стваралаца са бококоторском публиком организовали су Удружење „Шта хоћеш“ (које се између осталог ангажује на пољу промоције образовања, освешћења грађанства према култури као и подстицаја развоја уметника и уметничких форми у свим медијима) и Матициа Боке, у сарадњи са Српским пјевачким друштвом „Јединство“ из Котора, Музејем и галеријом Херцег Новог. Покровитељи овог дружења, били су Општина Херцег Нови, Општина Котор, Туристичка организација Котор и Општина Тиват, а поред херцегновског музеја „Мирко Комненовић“, простор за одржавање промоција, уступили су Ризница цркве Светог Николе у Старом граду Котору и парохијски дом Цркве Светог Саве у Тивту.

На крају овог текста, а заправо на почетку ове приче и на челу ове мале колоне стваралаца, стоји кичма човека који јесте најзаслужнији што је Боки приказана једна мало другачија, светлија страна српског постојања на Косову и Метохији. Реч је о редитељу, продуценту, новинару, уметнику Растку Шејићу из Удружења „Шта хоћеш“. Годинама се он бави уметницима са Косова и Метохије, промовише их и рекламира. Ако је камен – темељац оног косовског Града негде већ положен, Шејић се дефинитивно у њега уградио.

Извор: Радио Косовска Митровица >>