Текст: Радио Косовска Митровица (Ивана Вановац)
Видео: Телевизија Мост
Фотографије: ПКЦ „Акваријус“ (Миленија Митковић)
Представљањем радова насталих на еколошко-уметничким радионицама током лета и јесени ове године, доделом награда најуспешнијим ауторима, дружењем са Треш херојем Србије Драганом Катић и акцијом чишћења града, овог викенда је почела завршна недеља IV Еко арт феста – јединствене еколошко – уметничке манифестације, коју организује ПКЦ „Акваријус“ из Косовске Митровице.
Деца су била вредна и видно надахнута темом љубави и бриге за природу. Постали су прави мали еко – уметници са свешћу о томе да се на озбиљност проблема, најлакше и најлепше указује управо кроз уметност.
На свечаности која је ове суботе поводом завршнице фестивала приређена у „Акваријусу“, најбољи еко – уметници су добили награде. Ове године то су Теодора Јелић и Лена Андрић. Оне су заједно урадиле портрет велике девојчице Љиљане Дражевић, која их је научила како да на разбоју исткају крпару од рециклабилних материјала.
Теодора каже да је много срећна због дипломе, а још више због ваучера за учешће на еколошком кампу, који ће бити одржан слеdеће године у Сремским Карловцима.
„Једва чекам да идем… Ја и моја другарица Лена смо добиле награду за цртеж Љиљане Дражевић. Инспирисала нас је зато што она зна да шије, гледали смо њену модну ревију гледали смо како она лепо ради и то нас је инспирисало. Морамо да чувамо природу. То се ради тако што ако неко баци ђубре поред канте, ми га морамо бацити у канту, никако у природу“, каже Теодора.
Појединцима и организацијама које су дале свој допринос током трајања фестивала и које су показале нарочити еколошки дух, деца су уручила захвалнице и цегере, као симбол најједноставнијег облика бунта против бесмртне пластике.
Међу одликованима, нашла се и Јасмина Цветић, њихова велика другарица, истински еколошки активиста, која је заједно са уметницом Миљаном Дунђерин, пре неколико година осмислила Еко арт фест и током његовог трајања, све време била морална али и конкретна помоћ и подршка.
„Када смо кренули, то је било баш мало. Први фестивал је чак био јако добар и испао је много бољи него што сам ја очекивала. Ово данас је већ нешто врло врло озбиљно и број деце коју смо укључили је значајно већи и сад смо и у Лепосавићу, представе ће бити приказане и у Звечану и Зубином Потоку, тако да све је то порасло и надам се да ће још да расте“, каже Јасмина.
Деца су са својим менторима одлучила да по први пут прогласе и еко хероја севера Косова и ове године, то озбиљно и одговорно признање, припало је Дејану Аксентијевићу из Звечана, конструктору несвакидашњег воденог врта.
Дејан каже да је почаствован самим учешћем на фестивалу, под чијим окриљем је угостио дечицу у овом свпецифичном приватном еко систему.
„Ја се већ дуго бавим уређењем тог врта. То радим због себе, због свог ужитка. Људи из фестивала су то препознали и стварно сам почаствован. Код деце која су дошла видео сам и вољу и жељу да имају тако нешто и у свом окружењу“, каже Дејан и напомиње да су деца данас нажалост доста одрођена од природе и окренутија дигиталном свету.
„Видим ја то и по својој деци и баш зато сам одлучио да им покажем шта значи природа и шта значи бити у њој. Мени је задовољство и једноставно ми је лепо када се ујутру пробудим и када прву јутарњу кафу попијем уз жубор речице коју сам сам направио. Није више потребно отићи негде у далеку природу да би чуо жубор воде, шум лишћа. Свако ко има и неко најмање парче земље, може у свом окружењу да буде креатор „своје природе“.
Аксентијевић каже да за то не треба много времена али ни новца. Ради у слободно време а материјал за свој водени врт је у главном и прикупио у природи.
„То је опуштање и ужитак када знате да је то ваша околина, ваш животни простор. Финансијски није потребно много. Најважнија је креативна идеја . Већ дуго покушавам да креирам неки мој мали еко систем и није много тешко, верујте. Зађите у било коју шуму, поред потока, поред реке можете да прикупите биљке и материјал који само преселите у своје двориште. То су аутохтоне сорте биљака. Не траже неку превелику пажњу. Једноставно их пресадите и пустите даље природу да ради своје” објашњава наш еко херој.
Са децом али и старијима, тог дана се дружила и Драгана Катић, Треш хероина Србије, заправо координаторка српског одељка еколошке организације Trash Hero (Херој отпада) и једна је од њених оснивача. То је најмасовнија акција чишћења Србије, у којој је прикупљено невероватних 30 тона смећа. У разговору са новинарима, Драгана је истакла важност оваквих фестивала јер се обраћају најмлађима који могу да предузму много тога по питању ширења еколошке културе, како данас док су мали, тако и сутра, када ће њихова улога бити одлучујућа.
„Ако нам деца буду савесна и одговорна, доносиће боље одлуке од нас сада. Треш хироу постоји од 2018. године, у Београду ћемо следећег викенда имати 50. акцију, а у Србији смо организовали негде око 300 акција, у којима је укупно сакупљено скоро 30 тона отпада. Ипак, акције чишћења никада нису биле понуђене као комплетно решење. Оне су само добра мотивација, добра инспирација, скрећу нам пажњу, па онда почнемо да размишљамо како тај отпад настаје. Корак пре тога да неко несвесно баци отпад у природу, јесте несвесна куповина производа, а корак пре свега тога је да је то неко несвесно произвео и то масовно произвео. Акције чишћења указују на то да немамо довољно добра системска решења за третирање отпада и да не размишљамо довољно о превентиви“, прича Драгана и напомиње да рециклажа и спаљивање јесу нека од понуђених решења, али не најбоља, јер се током њихове реализације ослобађа енормно велика количина отрова, која опет загађују. Решење, каже, лежи у смањивању производње амбалаже.
Дружећи се са њом, у панелу који је уследио, сазнајемо шта је то компостирање, зашто је индустрија са оним гигантским компанијама и брендовима, тло у коме је проблем загађења укорењен, указује нам на многе логичне моменте, којих из неког разлога нисмо свесни. На пример, многи људи имају проблем да се облаче у секнд-хенд шоповима, јер им је то гадно, нехигијенски и тако даље, али немају проблем да легну у хотелски кревет, где су и јастук и постељинске навлаке – не секнд, него милион – хенд роба, обзиром да је пре нас, ту спавало ко зна колико људи. Сазнали смо и то да смо ми за протеклих 50 година, направили више отпада, него наши преци за хиљаде и хиљаде година.
Разговор су тако занимљивим, учинила управо деца са својим паметним и несвакидашњим питањима упућеним Драгани.
„Како те није мрзело да скупљаш сво то ђубре?“
„Јеси ли ти нешто као полицајац за ђубре?“
У панелу, који је модерирала еко-активиста Јасмина Цветић, учествовао је и Милан Добрић, покретач акције чишћења #трасхтаг изазов, која је пре пар година организована у Косовској Митровици.
У наставку суботњег поподнева, деца су заједно са родитељима и организаторима фестивала, кренули у најконкретније еколошко делање. На крају дана, имали су три огромне кесе препуне смећа и савршено уредан и чист паркић.
У наставку завршне недеље Еко арт феста, очекује нас премијера представе Малог театра „Планета чиста нек заблиста“ по тексту Слободана Миљковића, а у режији Дуње Николић (у Зубином Потоку 18. октобра, у Звечану 19. октобра), затим пројекције филмова „Лед и небо“ и „Права цена“ (16. и 17. октобра), те концерт групе Е Плаy, наступ ди џеја Батрића (20. октобра) и „Данилов доживљај Беча“ (21. октобра).
Улаз на све програме је слободан, осим за концерте за које се улазница по цени од 400 динара, може набавити искључиво у претпродаји у Приватном културном центру „Акваријус“. Такође, за све програме, неопходно је понети макар један чеп, као допринос акцији „Чеп за хендикеп“.
IV Еко арт фест се завршава 21. октобра у „Акваријусу“, где ће бити отворена изложба еко-плаката а аутору најбољег, биће уручена награда у износу од 1.000 евра.
Организатор фестивала је митровачки „Акваријус“, а ове године фестивал подржава Swiss Agency for Development and Cooperation SDC.
Извор текста: Радио Косовска Митровица >>
