Најман – дипломата и професионалац

Текст: Радио Косовска Митровица (Филип Вучковић)
Фотографије: ПКЦ „Акваријус“ (Никола Дражевић)

Поводом сећања на Мартовски погром на Косову и Метохији 2004. године, у Приватном културном центру „Акваријус“ у Косовској Митровици вечерас је одржано предавање и отворена изложба фотографија посвећена Драгољубу Најману.
О лику и делу Драгољуба Најмана, захваљујући којем је српска црквена баштина на Косову и Метохији уврштена на листу светског културног наслеђа, говорио је историчар Милош Дамјановић.
„Драгољуб Најман је био једна свестрана личност, али најпознатија, ако за њега можемо рећи да је познат јавности, која је свој професионални траг у својој каријери оставио у пољу дипломатије и то у презентовању наше земље, заштити и одбрани наших националних интереса при Унеску. Он је као дугогодишњи дипломата са вишедеценијском каријером, дао значајан допринос, често својом иницијативом и сопственим заслугама, за бројне благодети, када је у питању наша национална културна баштина. Дао је свој допринос и на њеном очувању, протекцији и њеној међународној промоцији“ рекао је Дамјановић.

Његове највеће заслуге су, наводи Дамјановић, управо српски споменици културе, који су са једне стране били суочени са највећом претњом за очување и опстанак, али су са друге стране представљали најзначајније споменике културе у том архитектонском, духовном, уметничком пољу.
„Када је у питању Српска православна црвкена баштина на Косову и Метохији то су манастир Високи Дечани, Пећка Патријаршија, Грачаница и Црква Богородице Љевишке у Призрену, који су његовом заслугом и инцијативом уврштене у светску културну баштину Унеска. Такође, ту су и други споменици културе, ван Косова и Метохије, као што су манастир Сопоћани и Тврђава Рас код Новог Пазара, као и неки други објекти који су уврштени у ову листу“ наводи Дамјановић.
Најман је заузео велики значај и по питању „покретне“ културне баштине, као што је архива Николе Тесле, највећег научника којег је изнедрио српски род, који је такође уврштен у Унесков регистар „Памћење света“ , где је уз архиву Николе Тесле уврштено и Мирослављево јеванђеље, као најзначајнији српски старовековни рукопис.

Дамјановић истиче да би то било и више него довољно за једног дипломату, како би му се одало признање, обзиром на то да из српске јавности ретко ко зна ко је био Драгољуб Најман.
„То би било више него довољно, за једног дипломату да му се ода призање и врши сећање на његово дело. Он је дефинитивно остављен по страни наших токова главне дипломатије и уопште све благодети које су направљене у модерној српској историји. Генерално, сматрам да ми немамо развијену културу сећања, да ли су у питању људи или грађевине или било шта што је вредно на сећање или догађаје. Са друге стране, можда је и то зато што је он био професионални дипломата и радио свој посао озбиљно и посвећено, без жеље да се промовише и иза себе оставља непотребно хвалисање“ каже Дамјановић.

На изложби, која ће бити отворена до 14. априла, могу се видети фотографије из приватног и пословног живота Драгољуба Најмана, које хронолошки и тематски прате његову дугогодишњу каријеру.
Аутор изложбе наводи да је изложба повод на сећање 17. марта али и свих оних личности и догађаја који су индиректно помогли или допринели да се српска културна баштина очува, и да се сећање на огромно страдање негује.

„Вечерашњи догађај је апел на будуће генерације да се посвете очувању сећања на 17. март и све оно што је везано за тај догађај“ рекао је Дамјановић.
Поводом сећања на Мартовски погром, Црквена општина косовско-митровачка је ПКЦ „Акваријус“ поделила издања „Распето Косово“, које се бесплатно могу узети у „Акваријусу“.

Извор: Радио Косовска Митровица >>