Nesvakidašnji čovek metropole

Текст: Радио Косовска Митровица (Ивана Вановац)
Фотографије: ПКЦ „Акваријус“ (Милан Кабашић)

Изложба ликовних радова митровачког мултимедијалног уметника Дејана Павићевића, отворена је синоћ у ПКЦ „Акваријус“ у Косовској Митровици.
Павићевић је уметник истанчаног сензибилитета, широког неспутаног духа, а таквима никада није бло једноставно да постоје у несензибилном свету оштрих ивица, међу људима згрченог и страхом од очекивања средине спутаног духа. Само неко такав, ко у себи носи манире метропле, уме да у метрополи живи и да је уочи и у митровачкој свакодневици.

„Дејан је увек ту да нам измами осмехе и добру енергију, да нас натера да играмо, а ево вечерас, ако ми успемо да му узвратимо пола од онога што је он дао овом граду, мислим да би био срећан. Он је то заслужио јер је целу своју душу и сво своје стваралаштво, дао овом граду. Он у њему живи и сада а сви смо свесни тога да има много веће домете“, рекла је отварајући изложбу академски сликар Миљана Дунђерин и одбила да Дејаново ликовно стваралаштво укалупи у било који уметнички рам, јер како каже „свако ко се труди да ствара јесте мали уметник“.

А одабиром техника и праваца, Дејан је показао да би био изванредан у свим издањима. Има ту акварела, гваша, туша… Од импресионизма до поп арта у коме је можда и најбољи.
Павићевић се присећа да је највећу подршку добио од свог наставника ликовне културе у основној школи Ибрахима Реџовића.

„Свим овим техникама ме је он научио. Важно је да кажем да смо ми тада били други у свету, одмах иза Јапана, на такмичењу школских ликовних секција које је одржано у Токију“, прича Дејан.
Додаје да је свој сликарски таленат мало занемарио јер се паралелно са тим, озбиљно бави музиком, по чему нам је добро познат, али и због обавеза у школи, где ради као наставник енглеског језика.

Назив изложбе је „Мој мали свет“. Павићевићев свет чине његове слике, његова музика, његови пријатељи који су синоћ били ту да дају подршку његовом стваралаштву, али и мноштво генерација ученика који су од њега, поред енглеске лингвистике, могли да усвоје и тај несвакидашњи, раскошан, метрополски дух. То ваљда значи да када укапираш да овај свет иде дођавола, кренеш да рађаш један нови свет. Можда не тако гломазан, не тако озбиљан, али свакако довољан за тебе и људе теби сличне.

Извор: Радио Косовска Митровица >>