Okruženi jakim ženama

Текст: Радио Контакт плус
Фотографије: ПКЦ „Акваријус“ (Милан Кабашић и Миленија Митковић)

Наступом женског дела дечје и омладинске позоришне трупе „Мали театар“ и беседом ликовне уметнице Анђеле Раденковић, синоћ је (23. новембар) у Приватном културном центру „Акваријус“ отворен IV Фестивал женског стваралаштва „Импулс жене“ (ФЕЖЕС 2021).

Желећи да дају свој допринос, најмлађе учеснице, своје улоге и кореографије саме су осмислиле.
У оквиру првог дана фестивала, одржана је и трибина „Српске књижевнице на Косову и Метохији“, на којој су учествовале Бранка Касаловић, Александра Јовичић, Невена Милосављевић и Ивана Вановац.

Књижевница, Бранка Касаловић, истиче да је свака жена храбра самим чином рађања, те живљења у једној, још увек традиционалној средини, где треба да прави много компромиса.
„Једној таквој жени се много тога замера, много више него једном мушкарцу.“
За себе каже да није храбра и да јој није лако да потпуно слободно пише у средини у којој живи.

„Када сте жена, имате 50 година, када сте мајка, када сте у браку, вама се намећу многе одговорности – за учињено, за написано, а притом имате јаку потребу за слободом. Слободом у изразу, слободом у животу, у својим ставовима. Ја сам у тим неким сукобима и конфликтима између онога што јесам и оног што се очекује од мене, створила много више непријатеља него пријатеља, а из свега тога, на моју срећу, настале су моје књиге, које су се некима допале.“
Иако је до своје 26. године имала прегршт песама, Невена Милосављевић открива да је тада одлучила да своју прву збирку поезије објави тек за пет година, када човек, сматра, од 30. достиже своју зрелост.

„Желела сам да та књига буде спој мојих најлепших песама. Најважније је да то што дође међу корице буде заиста одабрано. Тако сам ја објавила своју прву књигу. Дуго се она брусила и на крају угледала светлост дана.“
Александра Јовичић каже да је одувек била у окружењу јаких жена, које су јој биле узор и пример, те да кроз живот није осетила ограничења и притиске средине.

„Имала сам подршку и имала сам срећу са тим својим првим ‘књижевним излетима’. Моја прва збирка добила је награду ‘Мак Дизард’ и то ми је стварно отворило многа врата и мислим да су сад ствари доста једноставније по мене.“
Новинарка и књижевница Ивана Вановац, указује да је жени, која се налази у улози мајке, домаћице, раднице… отежавајућа околност што на крају дана нема снаге за своје стваралачке способности.

„Жао ми је што немам више времена да понекад напишем све што бих хтела, да дорадим неке текстове који су суштински добри, али никако не стижем. Чини ми се да понекад имамо превише обавеза, да нас оне мељу, убијају ту креативност у нама.“