Otvaranje izložbe „Lucida intervalla“

На изложби под називом „Lucida intervalla“, која ће бити отворена у четвртак 14. априла 2016. године у 20 сати у галерији „Акваријус“, представићемо портрете и аутопортрете (уље на платну) ликовних уметника Стефана Стевановића и Бориса Запорошца.
Изложбу ће отворити доктор дигиталне уметности Александра Арванитидис. Ликовну критику за каталог потписује сликарка Миљана Булатовић.
У оквиру програма слушаћемо музику у извођењу Емира Хасанија (гитара) и Јелене Дражевић (вокал).

Шта представља „Lucida intervalla“?
Аутопортрет као предмет и разултат самопосматрања. Покушај да се кроз вишу имагинацију, цртеж, гест и боју прикажу унутрашње стање, мисли и психолошке и физичке промене. Самоспознају и интроспекцију кроз сликарски медиј и кроз уметност. Последицу и утицај савременог друштва на психу уметника. Светле тренутке. Прочишћење и окретање од описа портрета и фигура, класичног приказивања, уз остајање у оквирима фигурације. Додир апсрактног, али не и деградирање фигуралног. Мисли о широком. Боју као мисао. Један тон као једну мисао.

Из рецензије Миљане Булатовић
У савременом ликовном изразу све више јача свест о територији (ауто)портрета као ослобођеној стваралачкој зони у којој је могуће уметнички упечатљиво визуелизовати кадрове лица и на тај начин истакнути димензију и значај персоналног доживљаја а самим тим и покрета душе. И поред тога што су Стефан Стевановић и Борис Запорожац уметници различитих сензибилитета и ликовних опредељења, заједнички именитељ циклуса „Луцида интервала“ уочљив је на плану њиховог односа према времену у којем живе, а у којем доминира страх од информатичке бомбе, чије су последице, између осталог, у области ликовног стваралаштва, и дигитално генерисане слике и њихове интерактивне манифестације, уз хистеричну брзину смењивања. И код Запорошца и код Стевановића, и на формалном и на тематско-мотивском плану, наглашен је критички однос према ери масовних комуникација где се појачава виртуелност контакта, а укида раван блискости, невербална комуникација, поглед очију два бића. Отуда њихови (ауто)портрети, иако међусобно различити, чувају једнако снажно персоналност и оригиналност у ликовном изразу, представљају танку нит између безлично савременог и прошлог али универзалног, ужасну истину о томе колико нам је мало потребно да се повинујемо садашњости, и дехуманизујемо.
Интимност простора у аутопортретима Стевановића као да се креће у вртлозима потеза четке. Иако је представљен у својој фигуралној појавности, Стефан у аутопортретима постоји и као стваралац и као посматрач, који, истовремено, доживљавају ликовне елементе: боју, облик, контраст, игру светлости и сенке. Пастуозни наноси тамних тонова разбијени су површином лазурним плавим тоновима иза чије сенке се шири простор дехуманизације друштва, док понека црвена нит подсећа на суровост уметникове судбине.
Користећи реални приказ људи из свог интимног окружења, Запорожац покушава да нам представи савремени портрет ере фотографије, селфија, који се креће линијом шекспировске драматичности и милтоновске тајновитости. Његове слике призивају увученост у свет испуњен галеријом ликова утопљених, уз очигледну самосвест аутора, у педесет нијанси плавољубичастих тонова. Тиме портрети Бориса Запорошца представљају непрекидни временски континуум, нераскидиви спој између прошлости, садашњости и будућности.

Ко је Стефан Стевановић?
Стефан Стевановић, рођен 1994. године у Јагодини, студент је треће године Факултета уметности у Косовској Митровици, на одсеку сликарство у класи професора Петра Ђузе. Учесник је на преко двадесет колективних изложби и ликовних колонија. Иза себе има три самосталне изложбе. За свој ликовни рад награђиван је шест пута. Учествовао у више уметничких пројеката. Самосталне изложбе: изложба слика у галерији „Обломов“ у Крагејувцу (2012); изложба слика и цртежа „Живот као смртна болест“ у галерији „Обломов“ у Крагујевцу (2013); изложба слика у културном центру „Доситеј Обрадовић у Баточини (2015). Колективне изложбе (избор): Галерија Факултета уметности у Косовској Митровици (2015); галерија „Лавиринт“ у Новом Саду (2015); 27. бијенале студентског цртежа у Београду (2015); Галерија Факултета ликовних уметности у Београду (2016).

Ко је Борис Запорожац?
Борис Запорожац, рођен 1993. године у Косовској Митровици, студент је завршне године Факултета уметности у Косовској Митровици, на одсеку за графички дизајн у класи професора Естер Милентијевић. Проглашен за најбољег студента графичког дизајна у 2015. години. Учествовао на више колективних изложби: Народни музеј у Крушевцу (цртеж, 2008); Актив центар у Косовској Митровици (слике, 2013); Општина Крушевац (фреска, 2015); Народни музеј Косовска Митровица (акварели и слике, 2015); Факултет уметности у Косовској Митровици (плакати, акварели слике, 2015); Галерија Факултета ликовних уметности у Београду (2016).