Текст: Радио Косовска Митровица (Ивана Вановац)
Фотографије: ПКЦ „Акваријус“ (Милан Кабашић)
Прича о магији тренутка у ком се светлост ломи, поезија о највећој љубави и еросу садржаним у молитви и емоцији за најближе, и на крају гитара која је требало да отера сав баксузлук од нове године, садржај су програма којим је у ПКЦ „Акваријус“ синоћ дочекана православна Нова година.
Новогодишњи уметнички програм отворио је Мирослав Лазаревић, овогодишњи победник на великом националном такмичењу за најбољу фотографију године „Слике Србије“, чији је ауторски рад „Крст у магли“ изабран за најлбољи у конкуренцији од 850 фотографија.
Питамо га како се прави победничка фотографија, а надамо се да ћемо из његовог одговора сазнати како да и ми победимо у нашим надметањима са ко зна чиме…
И добили смо одговор – потребно је пуно времена и један прави тренутак.
Прича нам… о преламању светслости, о томе да се кадар лови, да права фотографија не настаје случајно, да је данима проучавао пејзаж да би схватио које је време право за шкљоцање, сазнао је да мало тога зависи од њега, а много од расположења зиме, неба, сунца, облака…
„Тај прелив светлости и магле се јавља после изласка сунца неких сат и по времена, траје врло кратко – три до четири минута. Шта ухватиш у том тренутку – то је то…“
Победничка фотографија се прави са висине. А висина се осваја савладавањем успона. Дакле напором. Мирославу то не пада тешко. Он је планинар.
Прича о мењању зимског неба – од пурпурног до плавичастог. Када упознаш лепо лице природе, људи падају у други план. Мирослав више воли да фотографише нељудску природу него људе. Радио је портрете, и радиће их тек, каже.
Његовој победи, претходило је упознавање неба, пењање на висину по зими, устајање из постеље онда када је сан најслађи, издизање изнад онога што је човек по свом ограниченом уму направио… Истим путем ишла је Мирјана.
Мирјана Дикић је теолог и вероучитељ у Косовској Митровици. Пише поезију одавно, као вид психолошке самопомоћи. Њене песме су молитве, похвала небеским светионицима, најинтимнија лирска плакања пред Оним „који је на небесима“… Публика је могла по први пут да их чује синоћ, у наставку програма. И опет небо…
Мирјана је становник седам градова и више држава. Од Босанског Петровца који је напустила пре много година, преко Црногорског Колашина и Београда, до Косовске Митровице.
„Православна поезија би требало да означава углавном молитве изражене кроз сваког човека индивидуално како то осећа. Поред православне поезије, мојих личних молитви, има ту песама и о мом родном граду из којег сам избегла 1995. године. Неке од њих су посвећене појединим светитељима, тако да је један циклус посвећен Светом Серафиму Саровском“, каже Мирјана још ненавикнута да своју поезију говори и да о својој поезији говори. ПКЦ „Акваријус“ иницирао је објављивање збирке њених песама, што би требало да се деси у јуну. Биће то још једна победа. Победа уметности.
Након дружења са Мирославом и Мирјаном, истиче се један план: У сваком такмичењу, било да се надмећеш за титулу аутора најбоље фотографије, било да се надмећеш са самим собом, правила су иста – одрећи се комфора, пети се стрмим путем до висине, мало се смрзнути, уморити, гледати у небо и чекати, чекати, чекати, чекати…
На крају програма, публика је уживала у наступу митровачког мултимедијалног уметника Дејана Павићевића.
