Scensko ćoše: Zemlja jesmo

У среду, 5. априла 2017. године од 21:00 Милица Мандић, Катарина Јеличић, Љубица Радомировић и Дуња Николић извешће у галерији „Акваријус“ представу „Земља јесмо“, инспирисану животом и стваралаштвом Десанке Максимовић. Драмску адаптацију поезије Десанке Максимовић направила је Мирослава Мима Јанковић, а позоришно извођење комада реализовано је под менторством редитеља Дејана Цицмиловића.
Улаз је бесплатан, али ће бити могућ само уз претходно резервисање места.

О комаду:

Комад „Земља јесмо“ приказује живот једне песникиње од рођења до смрти, и то њеним властитим стиховима. Апострофирано је Десанкино супротстављање патријархалним обичајима околине, инерцијама свакодневице и рутини живота, као и њено, са једне стране, указивање на бесмисао и страхотне последице људске мржње, а са друге стране прослављање лепоте, племенитости, сапатње и слободарских идеала.
У комаду, поред многих занимљивих песничких тема, посебно место заузима тема љубави. Кроз цео комад провлачи се управо љубав, као светла нит, као траг сузе. Поред ове теме, важно место у комаду заузимају и теме пролазности живота, људског страдања и повратка природи као изворишту чистоте и хармоније.
Комад је тако склопљен да гледаоцу пружа целовит увид у једну уметничку и људску биографију. Прича песникиње може да буде прича сваког уметника или сваког другог креативног човека, без обзира на то да ли има исту врсту усуда као Десанка Максимовић.

Играју:

Милица Мандић, у улози Десанке Максимовић као детета и девојке

Рођена 13. 3. 1995. године у Приштини. Завршила је Економско-трговинску школу и American School of Kosovo. Од 2010. године је члан Театра ГЕТО из Грачанице, са којим је прво радила представе за децу и омладину, а сада кроз радионице глуме ради на новим представама са младим члановима овог тетатра. Факултет уметности у Косовској Митровици (драмски одсек) уписала је 2013. године. У току студија имала је два професионална ангажмана у Народном позоришту Приштина, у представама „Баш Баш Челик“ (режија Милан Караџић) и „Кир Јања“ (режија Дејан Цицмиловић).

Катарина Јеличић, у улози Десанке Максимовић као жене

Рођена 29. 7. 1994. године у Јагодини. Студент је четврте године глуме на Факултету уметности у Косовској Митровици. Први професионални ангажман имала је у Народном позоришту Приштина, у мјузиклу ,,Баш Баш челик”. Играла је и у представи ,,Кир Јања” (такође у истом позоришту). Поред позоришних улога тумачила је лик Ленке у серији ,,Комшије“ (режија Милан Караџић). Учествовала је на такмичењу из беседништва у Сремској Митровици, као и на Данима Данила Лазовића у Прибоју где је освојила треће место. На фестивалу „Пркос“ у Књажевцу освојила је награду за сценски говор. Добитница је и награде за најбољу епизодну женску улогу на ,,Урбан Фесту“ у Нишу, тумачећи лик Лакија из Бекетовог комада ,,Чекајући Годоа“.

Дуња Николић, у улози Медијума, духа песникиње

Рођена 2. 6. 1993. године у Новом Саду, где је завршила средњу балетску школу. До уписа на Факултет уметности у Косовској Митровици (2013) бавила се фолклором. Тада се сели у Косовску Митровицу, где оснива Балетски студио за децу, који ради и у Зубином Потоку. Професионално је сарађивала са Народним позориштем Приштина, глумећи у мјузиклу „Баш Баш Челик“. Велики је љубитељ паса.

Љубица Радомировић, у улози Моране, богиње смрти

Рођена 11. 6. 1994. године у Ужицу. Студент је четврте године глуме на Факултету уметности у Косовској Митровици. Први професионални ангажман имала је у Народном позоришту Приштина, у мјузиклу ,,Баш Баш челик”. Играла је у представи ,,Шума” у режији Милоша Цветковића. Добитница је награде за глумицу вечери на студентском фестивалу ,,Светозарево”, затим и на фестивалу ,,Пркос” у Књажевцу за улогу Владимира у представи „Чекајучи Годоа“ по тексту Самјуела Бекета.