Текст: Радио Контакт плус (Даниела Томашевић)
Фото: ПКЦ „Акваријус“ (Милан Кабашић)
Његови филмови нису део такозване креативне индустрије, где ћете наићи на причу из епохе 17. века у коме је најнормалније да обојени човек на енглеском двору буде било шта друго осим роба. Његов стваралачки пут је нешто тежи, а то је истина, коју је потражио и на Косову…
Растку Шејићу ипак није било толико тешко да на КиМ дође до истине, јер како и сам каже, људи који живе у екстремној ситуацији, мање лажу. Држао се још једног „рецепта“ – одабрао је писмене појединце да му је саопште.
Зато у филму „Поздрав песнику“, настао као део серијала „На веслу прича“, истину о сопственом животном и стваралачком путу сведоче књижевници Петар Сарић, Драгомир Костић, Новица Соврлић, Бранка Касаловић, Жарко Миленковић и Александар Дунђерин.
„Мислим да је овде једна богата интелектуална сцена која се свесно гура у други план да би остала на нивоу жртве. Да би увек изгледала као жртва и као некакав свети број којим лако може да се манипулише, јер то нису интелектуалци, већ је то, како то данас воле да кажу, живаљ“, каже Растко Шејић којем је овај филм донео прву награду на десетом ГРАФЕСТ-у прошле године.
Овдашњи интелектуалци истину су му саопштили кроз нормалан, отворен разговор, потврђујући му оно што и сам зна – да људи у екстремној ситуацији мање лажу.
„Људи као што се овде живи између чекића и наковња, немају разлога да се фолирају, немају разлога да буду нешто друго него што јесу“, сматра Шејић.
Ипак, оно што преовлађује на медијској сцени је пропагандно коришћење људи. Многе истине се прећуткују, па и наша, указује нам Шејић, за коју каже да треба да буде много гласнија, јер ипак, нема важније ствари него причати своју истину.
„Шта је уопште прича коју јавност добија као слику о КиМ и зашто нема све приче? Зашто су те приче на нивоу ексцеса који су искористиви? Зашто нам је увек важнија топла људска прича? Не живи се само то. Живот је све друго. Живот су околности. Зашто ја сад откривам поред читаве ове халабуке оволико присуство војне снаге у околини Митровице? Тога није било раније…“
На питање ко су саговорници који ће без задршке саопштити истину, овај редитељ, продуцент и новинар одговара да су то писмени људи, без обзира на то што се, у поређењу са прошлошћу, та отвореност данас готово изгубила.
„Има велики број писмених људи који су продали веру за вечеру или су продали свој морал ради бољег живота, а постоји и довољан број људи са којима можете причати тако да чујете истину и који немају разлога да вас фарбају, фолирају, нити размишљају по систему користи, што јесте постао превасходни тон комуникације у нашем друштву.“
А Шејић није само у овом филму трагао за истином. Има он још мноштво документарних остварења, интервјуа, репортажа кроз које је, без обзира на бројне препреке, истина нашла свој пут.
Растко Шејић се синоћ /4. децембра/ митровичкој публици представио у Приватном културном центру „Акваријус“ у оквиру једанаестог Међународног фестивала документарног филма и телевизијских форми ГРАФЕСТ 2022 који организује Дом културе „Грачаница“. Ове године је у улози жирија. Верујемо да ће и овога пута победити управо истина.
Извор: Радио Контакт плус >>
