Sofi Buke: Život je ples

Фотографије: Сунчица Андрејевић

Ауторка овог текста први пут је Софи Буке видела пре две године. У једном од најпознатијих митровичких ресторана, седела је са својим пријатељима из плесне трупе „Тумулус“. Доручковали су и разговарали, док их је грејала ватра из камина. Убрзо се појавила још једна од њихових колегиница. Носила је са собом плетене попке и домаће јабуке. Пар плетених чарапа и по једна јабука био је поклон за све за столом. Роба је купљена код баке која продаје своју скромну понуду на улици, на две дрвене гајбе. Нису крили одушевљење. Јасно је било да су странци, али су слали потпуно другачију енергију од оних који би Митровицу као, егзотични, подељени, град посетили на пар дана. Ови гости су, осећало се, знали да нису део онога где су, али су поштовали тренутке проведене у другачијој атмосфери. Код њих је била присутна енергија разумевања. Ауторка текста касније сазнаје да је Буке као део Тумулуса учествовала у радионици, у ПКЦ „Акваријус“.

Софи Буке се ове недеље нашла поново у Митровици, са пријатељима из Тумулуса, на радионици, у Акваријусу. Ауторка текста сада ју је затекла у близини овог ПКЦ-а. Буке није могла да се снађе у коју би уличицу требало да скрене како би на време стигла да ради са младима. Објашњење је добила од екипе Алтернативне. Захвалила се и када је угледала графит на једном од митровичких зидова, застала је да га фотографише.

Заљубљена је у Митровицу, казала је касније у разговору за наш портал.
Али, све ове информације само делом описују Софи Буке. Круцијалну црту њене личности чини плес. Дугогодишње искуство преноси на будуће плесаче, глумце… Иако је у Митровици због радионица са будућим глумцима, за њу то није учење, менторство, већ „преношење“.
Шта заправо покушава да пренесе?
„Аутономију“ – јасно одговара.
Помиње и да ради на новом комаду, који се, каже, базира на обичном, свакодневном животу.

„Што више растем, све више покушавам да нађем не недемонстративни покрет, него истински покрет, покрет који долази дубоко изнутра, тако да је веома отворен. Када предлажем плес, ја не учим, већ преносим. Најбоље за мене је да се људи осећају слободно, и отворено, да буду изненађени, да откирвају енергију. Живот је плес. Плес је мој одмор. Јако сам срећна да радим овај посао,“ казала је.
„Можда можете да разговарате, сами са собом, све је важно… Не морате нужно да имате велике експресије… Сазнајте како желите да завршите, имате времена…“ – неки су од упута које су студенти добијали од ње.
„На мене утиче оно споља,“ објашњава Софи Буке, додајући да је њено писање „између веома прецизног и слободног“:
„Играм се са та два. Када сам на радионици, исто је.“

Правим своје радионице са својим импресијама, тренутним осећањима, када видим стидљиве људе, покушавам да сазнам како да им помогнем и увек покушавам да предложим нешто што неће да их уплаши. Понекад је тешко. Што више радим са истим људима, покушавам да идем дубље, то није психологија.
Процес радионица за њу је двосмеран, посебно када су глумци у питању.
„Када радим са глумцима, за мене је то веома интересантно, поздрављам њихово искуство,“ додаје и каже да је на крају радионица са њима изненађена колико и сами глумци.
Радионица којој смо присуствовали може да се опише са два термина – спонтаност и слобода.

Не чуди што онда Буке себе не види као учитеља.
„Велико питање. Можда морамо то да научимо, такође у школи. Да будемо аутономни, да размишљамо о себи, да обраћамо пажњу на оно што осећамо и да слушамо…,“ одговара Буке, додајући да је покрет слушања начин да се има сопствено „сијање“.
А ако је покрет слобода. Да ли то може да се научи?
Буке ради и са француским студентима, али и онима који преко Ерасмус програма долазе у Француску.
Има ли разлике између француских студената и митровичких?
„Да. Овде је толико енергије. И мислим да су људи овде другачији, отворенији, нешто веома другачије. Хуманост, душа, осећања… Они су отворенији да осете различите ствари,“ одговара.
Митровица је на њу оставила јак утисак. Сећа се првог пута када ју је посетила. Осећај описује као ударац у потиљак.
„Оно што код мене изазива осећања је оно како Митровица изгледа,“ каже.
Лепота није у скупим стварима, стилу, додаје.
Посетила је у суботу ујутру пијацу, обишла град, на свом Фејсбук профилу објавила фотографије митровичких графита.
„Ствари су прелепе онако како изгледају,“ закључује.

Извор: Алтернативна >>