![\"\"](\"https://akvarijus.com/wp-content/uploads/2021/12/aleksandar-pavlovic-plakat.jpg?w=770\")
Монографија „Свакодневица Срба у северној Косовској Митровици“ (Институт за српску културу, 2021) др Александра Павловића биће представљена у митровачком Приватном културном центру „Акваријус“ у уторак 14. децембра 2021. године у 19 часова. Поред аутора, иначе научног сарадника у Институту за српску културу, у програму ће учествовати и његове колеге етнолози и антрополози: др Весна Вучинић Нешковић, редовни професор на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, др Богдан Дражета, доцент на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду и научни сарадник у Институту за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду и мср Невена Петковић, докторанткиња на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, ангажована при Институту за српску културу.
![\"\"](\"https://akvarijus.com/wp-content/uploads/2021/12/02.-aleksandar-pavlovic-fotografija.jpg?w=960\")
Настанак монографије „Свакодневица Срба у северној Косовској Митровици“ мотивисан је настојањем др Александра Павловића да прикаже неке од сегмената животне реалности Срба у Косовској Митровици који се у друштвеним и хуманистичким наукама могу подвести под концепт свакодневице, односно свакодневног живота. Тема монографије постављена је шире него што то њен назив говори и усмерена је ка тежњи аутора да пружи допринос разумевању положаја својих сународника у Косовској Митровици у условима дубоко измењеног друштвено-политичког контекста на Косову и Метохији после НАТО агресије 1999. године. Полазећи од претпоставке да је етничка подела Косовске Митровице, праћена крупним поремећајима насталим повлачењем српске полиције и војске са Косова и Метохије, увођењем међународне управе под патронатом УН-а и НАТО-а, затим и једностраним проглашењем косовске независности 2008. године од стране Албанаца, оставила трага на положај и свакодневицу Срба у овом граду, аутор је истраживање, чије резултате у монографији представља, спровео са циљем да у наведеним околностима, из једне „унутрашње“, антрополошке перспективе, сагледа свакидашњицу локалног српског становништва, посматрајући је из угла његових непосредних искустава и пракси. Конципирајући га на наведени начин, др Павловић је, како сâм објашњава, своје истраживање настојао да постави тако да оно не буде схваћено само као допринос разумевању положаја његових сународника у Косовској Митровици, него и као израз интересовања за проблеме са којима су се они суочавали и могућност њиховог решавања.
![\"\"](\"https://akvarijus.com/wp-content/uploads/2021/12/d0a1d0b2d0b0d0bad0bed0b4d0bdd0b5d0b2d0b8d186d0b0-d0a1d180d0b1d0b0-d183-d181d0b5d0b2d0b5d180d0bdd0bed198-d09ad0bed181d0bed0b2d181d0bad0bed198-d09cd0b8d182d180d0bed0b2d0b8d186d0b8.jpg?w=203\")
Истраживање представљено у монографији засновано је на различитим изворима. Главнина приказаних резултата добијена је на основу теренских истраживања које је др Павловић спроводио у Косовској Митровици у периоду од средине 2011. до краја 2014. године, уз неколико допунских истраживања обављених у 2015. години. Проучаване појаве праћене су у времену обављања истраживања, с тим да је тако истраживану свакодневицу Срба у овом граду аутор третирао не само са аспекта стања забележеног у посматраном периоду, него и кроз перспективу која би се по многим својим особинама могла пресликати на целокупно раздобље од поделе Косовске Митровице до крајњег датума обухваћеног истраживањем, а то је раздобље од 1999. до 2015. године.
Монографија „Свакодневица Срба у северној Косовској Митровици“ објављена је ове, 2021. године, у издању Института за српску културу из Приштине, са привременим седиштем у Лепосавићу. За њено појављивање, према речима др Александра Павловића, заслужни су многи. Највећу захвалност, у том смислу, аутор упућује свим оним Митровчанима, без чијег гласа, као саговорника, истраживање чије резултате у монографији представља не би, како наводи, могао да спроведе на одговарајући начин. Ову монографију др Павловић види као својеврсно сведочанство о њиховој свакидашњици у условима који се могу описати као несвакидашњи и посвећује је њима.