Umetnost u eri Vodolije

Пише: Ивана Вановац

Чуду је раван сусрет са човеком који позива на стварање у време свеопште духовне деструкције. У маси безидејних, бесмислених и јалових „пројеката“ људи са визијом и тачком као паролом, ретки су, нестварни и прелепи.
Уметничко руководство галерије „Акваријус“ које чине Александар и Миљана Дунђерин настављају свој културни ангажман. Колажним уметничким програмом посвећеним стваралаштву Ненада Радосављевића из Лепосавићa, почела је још једна сезона у „Акваријусу“, сањалачког имена „Визија.“
„Ми се трудимо максимално да припремимо програм, типични догађаји – као што су ликовни окршаји остају исти, а изненађења је пуно. Биће ту гостију из иностранства, гости из региона, као и локални ствараоци у свим областима уметности“, каже Миљана Дунђерин и додаје да после епохе визионарства логично следи побуна. Иако би можда све што раде све ово време, могло и подвести под један некада ненаметљив а понекад и веома бучан бунт против вулгарног, неморалног, бездушног у које све дубље тонемо.
Да би се одужили својим редовним посетиоцима и уживаоцима уметности, галерија је увела једну новину. Ускоро ће се онима који цене њихов рад, пружити могућност учлањења, које подразумева симболичну чланарину и многе погодности – увек резервисано место на догађајима, коришћење библиотеке и још много тога.
У овој сезони, лед је прошлог петка пробио Ненад Радосављевић. Новинар, аналитичар, активан учесник актуелног друштвено-политичког дискурса. Бритког језика, без задршке критикује сваког ко критику заслужи, не обазирући се на цену а понајмање на то како критиковани критику подноси. Знајући таквог Неда, о њему говоримо као о слободоумном, храбром мислећем човеку.

И онда бивате сведок фантастичне катарзе. Оштри, строги критичар се преображава у сензибилног поету и музичара. Признаје без устезања, да је волео Ивану, да пише поезију од најранијих година захваљујући титовском просветном систему који је од „малих пиоњера” очекивао да своју неизмерну љубав према “највећем другу” искажу стиховима. Тај Недо надахнуто говори о руским класицима и о томе колико је важан тренутак у животу младог човека када се први пут заигра Хесеовим стакленим перлама. О томе како се кали песник и како се овладава вештином употребе речи. Јер и реч, ако се не користи како ваља, уме да ужегне, да се размаже… да посече… Миљковић нам приповеда да га је једна убила.
О том Неду говоримо као о још слободоумнијем и још храбријем човеку. Ма колико сулудо звучало, више је храбрости потребно да отвориш срце него да отворено критикујеш систем.
Те вечери, у „Акваријусу“ је премијерно приказан спот за песму „Ивана“, урађен у медитеранском маниру.
Недову поезију говориле су драмске уметнице Милица Мандић (која се појављује у споту) и Дуња Николић, а поред њих ту су били и Снежана Џоговић и Маихаило Радичевић.
А све је било употпуњено пригодним признањем којим га је одликовао Центар за културу Сава Дечанац из Лепосавића.

Након вечери посвећеној стваралаштву Ненада Радосављевића, уследио је наступ кантри-рок бенда „Burns“ из Краљева. Слушали су се The Doors, Ејми Вајнхаус и многи други класици рок-музике у мало другачијем духу.
И тако, после слављења слободе, уметности и љубави почео је још један циклус уметничке реанимације Митровице. То што се свака наредна сезона зове другим именом, никако не значи да се тежиште пажње учесника тог процеса премешта са једног феномена на други. Никако. Слобода, уметност, љубав и сада визија дођу му нешто као различити ступњеви каљења ствараоца, сваки следећи је тежи од претходног. Ако ниси слободан, не можеш да будеш уметник. Ти се таман декларишеш као уметник, они од тебе захтевају да овладаш најсуптилнијим умећем безусловног вољења. Ти се потрудиш, заволиш, а они све усложе тражећи да измашташ и визуелизујеш неки лепши, чистији свет… а заправо, током тог селективног процеса у коме најјачи остају, тај и такав свет је у ембриону…
Срећна нова уметничка година у ери Водолије.

Извор: Радио Косовска Митровица >>