Белгијски историчар Питер Трох представио је вечерас (4. априла 2019) митровачкој публици књигу „Слојеви времена у урбаном пејзажу: Модерни социјализам у Митровици“ која се бави утицајем социјализма на урбани развој Косовске Митровице у периоду друге половине XX века – конкретно од 1950. до 1974. године.
Књига која је промовисана у галерији „Акваријус“ у свом првом делу садржи Трохов научни рад који пре свега указује на развој Митровице као индустријског града. Такав град, пратећи устаљен социјалистички индекс, урбанистички се обликује тако да поприма обличје модерног, урбаног и просперитетног окружења, а које опет својим растом „у вис“ задовољава социјалистичко хтење да се нагласи практична и естетска различитост између села и града. Трох сматра да је то карактеристика већине индустријских градова на социјалистичкој полутки Васељене те да у том смислу Митровица јесте типичан и ни по чему посебан град.
Трох се током свог истраживања које је трајало две године, ослањао искључиво на археолошку грађу коју је пронашао у општинским архивама а коју чини писана документација, књиге и новински чланци. Напомиње да сусрет и разговори са становништвом јесу корисни, да се тако стиче утисак о снажној емотивној повезаности грађана са њиховом Митровицом, али да се научно истраживање мора ослањати на историјске списе.
У свом другом делу, књига се ослања на фото-материјал начињен објективом другог Белгинајнца Томаса Јасенсона. Фотографије су настале 2017. године и како Трох објашњава, циљ им је био да се прикаже у каквом је стању то социјалистичко урбанистичко наслеђе Митровице данас.
„Био сам млад и занимало ме је нешто друго, нешто што за нас није уобичајено, некако су ми књижевност и култура Источне Европе биле занимљиве. Дошао сам до идеје да након студија радим у цивилном сектору, а тада је Косово било одлична прилика. Тако сам се заинтересовао за овај крај и његову веома комплексну историју“, објашњава Трох интересовање једног младог Белгијанца за историјско наслеђе овог краја и славистику уопште.
„Социцијалистичко наслеђе је толико присутно у пејзажу овог краја па ме је то додатно заинтересовало и хтео сам да мало нормализујем слику Митровице, да не истражујемо више само етничке односе и политичке поделе, већ и град који је постојао и пре тога“, прича даље Трох.
„Корисно је сагледати Митровицу као индустријски град везан за Трепчу. Митровица је у том смислу привилегован град, када је у питању њена урбанистичка инфраструктура“, каже Трох и наводи да је њихов циљ заправо да покажу како социјалистичко наслеђе изгледа у постиндустријском периоду, када је постало јасно да се на ту врсту индустрије не сме ослањати превише ни у остатку Европе, а нарочито у датим косовским постконфликтним околностима, у којима Трепча више није у могућности да изнесе индустријску делатност у свом пуном – тако помпезном капацитету.
Он даље поручује да чак и тада, када претрпи веома бурне, неочекиване, нежељене и девастирајуће промене, тон не значи да је сјај једног града неповратно угашен.
„Митровица има урбани идентитет и то треба ценити. Фокус у свету је на подељености и несигурности и на томе да живот у њему није баш најбољи пример живота. Ипак, тај урбани идентитет и даље је саставни део Митровице, баш као и социјализам. И приказали смо како би управо то могло да буде камен од кога ћемо почети изградњу боље будућност“, поручио је белгијски историчар.
На крају, иако је много година живота провео у Митровици и Србији и иако је ту стекао породицу, Трох носталгично али непобитно тврди да је његов родни Гент и даље најлепши град на планети.
Засад, ова књига је доступна искључиво на енглеском језику.
Истраживање и објављивање књиге финансирала је Европска комисија.