Verni svom instinktu, impulsu, srcu

Пише: Ивана Вановац
Фотографије: Милан Кабашић >>

Програм под називом „Велики уметници у дечјој зеници“ одржан је данас (30. септембра 2017) у галерији „Акваријус“.
Полазници едукативно-креативне школе „Мали атеље“ и недавно установљеног „Малог театра“ приредили су за своје родитеље и другаре изложбу портрета великана сликарства и малу представу „Један дан великог сликара“.
А како изгледа уметник у дечјој зеници? Па вероватно је то место где је он најсличнији себи. Необуздано размахан у игри као Пикасо, генијалан и неукротив као Дали, уплашен и тужан као Ван Гог или – као Лорка, запањујуће храбар да призна да ће га љубав убити . Све ове особине су најлакше схватљиве детињству, јер их оно безусловно подразумева.
Сви велики уметници су у срцу, па и на платнима остали слободни, неомеђени такотребањима и захтевима просека, верни свом инстинкту, импулсу, срцу.
А њиховим малим великим наследницима је била играрија да их дочарају и ликом и делом.

И за тај труд су и награђени. Њих тридесетак је данас добило дипломе које су сами за себе дизајнирали, а тек неколицини њих су уручена специјална признања по оцени стручног савета галерије.
„Ова диплома ми много значи. Дошао сам, захваљујући Миљани и до дипломе и до глуме“, каже десетогодишњи Јован Алексић, полазник Малог атељеа и како то сам воли да каже „будући глумац и репер“, иначе ватрени обожавалац Лејди Гаге и Марине Абрамовић.
Публику је одушевио маестрално изнетом улогом Пикасове девојке на киши.
„Смејали су ми се што имам хаљину и перику. Али мене је брига за то. Ја, ако планирам да постанем глумац, морам да научим да глумим све ликове – и мушке и женске“, каже Јован, унапред помирен са тим да бити аутентичан и свој, значи бити исмеван и критикован. А то јесте основна школа сваког стваралаштва.

И осмогодишња Ања Аксентијевић је прави мали мултимедијални уметник. Каже, воли да црта и да игра балет и поручује да прстићи на ногама боле само у почетку, док не научиш да стојиш како треба.
„Годину дана долазим у \’Мали атеље\’. Много волим да цртам. Кад порастем, можда ћу бити глумица“, каже Ања.
О њима се у атељеу брине највеће дете међу њима, неко кога они зову једноставно Миљана. Спиритус мовенс те фантастичне креативне машине. Најстарији припадник тог посвећеног племена Маштовитих.
„Да није Малог атељеа ни мој живот не би био исти“, каже Миљана која већ осам година ради са децом, учи њих и од њих. А кроз атеље, који у овој форми постоји две године, прошло је више од стотину малишана.
Миљана Дунђерин је академски сликар и психолог што је квалификује и као позаваоца уметничког израза али и оног сложенијег – израза душе.
„Нису они овде само да би научили сликарске технике и знања, већ су овде да развијају креативност, машту и да изграде печат свог индивидуалног израза а то је увек добро“, каже Миљана.

Она захваљује свим родитељима који су имали поверења у њу.
Боравећи у инспиративном, рустичном и топлом амбијенту галерије, под будним оком њихове Миљане, деца се надахњују добрим укусом и одржавају кондицију маште. Да ли ће постати уметници, то нико не може да каже, али сасвим сигурно ће израсти у поштоваоце уметности јер су и сами искусили магичну лепоту стварања.

Извор: Радио Косовска Митровица >>