Vladušić gost „Akvarijusa“

Гост Приватног културног центра „Акваријус“ у Косовској Митровици у четвртак 10. октобра 2019. године од 20 часова биће српски књижевник и проучавалац књижевности Слободан Владушић, професор на Филозофском факултету у Новом Саду. Разговор који се са нашим истакнутим уметником и интелеткуалцем у „Акваријусу“ организује поводом његових нових књига „Велики јуриш“ и „Књижевност и коментари“ водиће писци и књижевни критичари Александар Дунђерин, Жарко Миленковић и Марко Тошовић. Посетиоци ће бити у прилици да нове Владушићеве књиге набаве по сниженим ценама. Улаз је слободан. Резервације пожељне.
Слободан Владушић (Суботица 1973) један је од ретких универзитетских професора у Србији који живи и делује у складу са идејом како се интелектуалцем може назвати само она личност која има морални рефлекс на све друштвене појаве, без обзира на ризик и евентуално страдање. Дао је велики допринос изучавању културе и литературе и највише је у прве две деценије 21. века обогатио српску теоријску и филозофску мисао, пре свега делима Црњански, мегалополис и Књижевност и коментари.

Књига Црњански, мегалополис (Службени гласник 2011), за коју је аутор добио награду „Исидора Секулић“, поделила је културну јавност у Србији. У питању је мешавина анализе слике града у прози Милоша Црњанског и приче о свету у коме живимо тачније, о Мегалополису. За Владушића теоријска проза је жанр у коме се књижевност не тумачи сама за себе, већ као инструмент помоћу кога сазнајемо свет у коме живимо. Аутор сматра да је Црњански у Књизи о Немачкој и Роману о Лондону, видео глобализацију, али без оне терминолошке апаратуре која данас овај процес колико скрива толико и оправдава. Читајући и пратећи Црњанског, Владушић је, како сам истиче, покушао да опише свет у коме данас живимо и шансе да у њему опстанемо као људи. Том књигом покушао је да покаже како данашњи свет не одређује судар између села и града, већ између Полиса и Мегалополиса, између грађанина и роба.

Од те књиге за Слободана Владушића везује се мисао „Личности имају судбину, а робови каријеру“, коју ће, даље и дубље, разрадити у новој књизи теријске прозе Књижевност и коментари (Службени гласник, 2017; награде „Лаза Костић“ и „Ђорђе Јовановић“), која има поднаслов „Оружје за оружану побуну“. Реч је о књизи у којој су помешани научни радови, есеји, биографски записи и путописи. Њени главни јунаци су искуство, тестаментарно писање, личност, животне технике, и, поново, Мегалополис и економски фашизам.
Поред књига теоријске прозе Слободан Владушић је и аутор три романа. Својим дебитантским остварењем, романом Форвард (Стубови културе, 2009), у значајној мери је освежио српску књижевну сцену и показао да она може да иде у корак са савременом (пост)хуманистичком мисли која је исписала неке (нове) велике теме, примерене духу епохе. У њему се аутор, између осталог, обрачунао и са постмодерном поетиком. Главни јунак је камера обдарена вештачком интелигенцијом, која се налази на глави Боже Говедине, који се налази у екипи ријалити шоу програма која одлази у Румунију да пронађе убицу извесног Мака Марина. Огромна количина података, појединости, информација, свесно је гушила причу и читаоце. За њега је Владушић добио једнократну стипендију Борислав Пекић и Виталову награду.

Ми избрисани (Лагуна, 2013) је сајбер роман у коме се укрштају виртуелни свет (изграђен по мотивима Second Life) и реални свет који репрезентују један одвратан али истинит догађај који се збио у Суботици, мало сирових еротских сцена и на крају рефлектор који све то осветљава, а то је Косово. Иако је од дела књижевне јавности прећутан (барем је прећутано оно што је у њему најважније), роман је овенчан наградом „Меша Селимовић“.

Роман Велики јуриш (Лагуна, 2018) покушај је да се у структуру историјског романа (о Првом светском рату) интерполира жанр крими романа. Милош Ковић, историчар, о овом роману записао је: „Док сам као историчар уживао у уверљивој атмосфери Првог светског рата, као читалац сам био привучен Владушићевим спојем елемената историјског, крими и љубавног романа којима је придодата и црта мистике. Овај необичан спој, чини ми се, дочарава праву дубину Великог рата, дубину патње, храбрости као и пожртвовања српских војника и официра који су из њега изашли као победници.“
Управо ће о Великом јуришу бити највише речи у „Акваријусу“. Разговор са Слободаном Владушићем је због награде „Светозар Ћоровић“ одложен за 10. октобар, иако је био планиран за 23. септембар 2019. године.