Zagonetne slike zagonetnog čoveka

Пише: Ивана Вановац
Фотографије: Александар Касаловић

Изложба слика Срђана Кошанина у „Акваријусу“: Загонетне слике загонетног човека
„Влачара мисли“ назив је изложбе слика митровачког сликара и песника Срђана Кошанина, отворена је последњег дана 2019. године у Приватном културном центру „Акваријус“.
Ово је његова друга самостална изложба. Први пут је излагао такође у „Акваријусу“, пре четири године.
„Влачара мисли“ је загонетно име за платна које је осликао загонетни човек. Кошанин слика шта он хоће, на начин на који хоће, техником којом хоће, кад хоће, потпуно равнодушан за потребу ликовне теорије да га одреди анформелом, акционим сликарством или којим већ правцем. Слика мисао, стих, упечатљиво осећање, замагљене симболе радости и туге. Као Сфинга, задаје загонетке посматрачу и не занима га да ли он уме да је реши или не. Те слике траже стрпљење. Посвећеност. Истанчану душу. Тек онда можеш да чујеш причу коју приповедају. А говоре тако много. Оне да, али Кошанин не. Заправо, оне јесу језик којим он свету саопштава шта мисли и осећа. А тај језик је готово немушт за већи део васељене. За онај њен део који не мисли, па за влачару ту нема посла.

Струка о Срђановом сликарству говори конкретно. Академски сликар и руководилац „Акваријуса“ Миљана Дунђерин каже да се на његовим платнима јасно уочава духовност , да су прожета његовом поезијом и да осликавају стање његове душе.
„Његов колорит је јако необичан, другачији, различит, а оно што је можда и суштински битно то је да он много истражује. И у овој поставци можете видети да од прве до последње слике постоји један потпуно другачији приступ у самом раду. То јесте на неки начин одлика људи стваралаца, који се не заустављају на оном добитном шаблону – ко једном успе да наслика добру слику, па наставља само у том смеру, него просто истражује“, каже Дунђерин.
Она примећује и да се Кошанин радо и неустрашиво игра „отровним бојама“ – љубичастом и зеленом које умеју да убију естетику лепог. Шта је естетика знамо, али шта је лепо?
„Веома често, у разговорима, схватам да иза тих његових слика, када би их он описивао, вероватно стоји једна мала књига. Много тога види и наслика у њој. Да ли ми то видимо, то је ствар естетике. Можда се некоме ова изложба некоме свиди, а неком не, али оно што је сигурно то је да Срђан Кошанин сваког дана живи уметност и хвала му што је свих ових година овде са нама, сваког дана, а не само када му је отварање изложбе“, додаје Дунђерин.
Срђанова платна су места сусрета поезије И сликарства. Из те биосинтезе, Миљана –сликар синтетише ликовни израз, а Александар – писац књижевни тренутак.

„Мислим да је Срђан пре свега велики песник и овај сликарски опус у великој мери надахнут његовом ранијом лириком. То је још један јубилеј, прошло је тачно 20 година откако је изашла Кошанинова збирка песама ‘Преломљени босиљак’ и ја, читајући те стихове, у великој мери разумевам ове слике. То су стихови, чини ми се у последње две деценије међу најквалитетнијим који су настали, барем кад је у питању српска поезија на Косову и Метохије,“ рекао је Дунђерин.
О вези између колорита поезије и поетике колорита, о стиховима у бојама и обојености стихова говорио је и сам Кошанин.
„Драго ми је да сам ово изнео из подрума, да покажем мојим пријатељима, па како се коме допадне. Што се тице мог сликарства, ово је само једна цртица онога што је записано у мојој поезији у књизи ‘Преломљени босиљак’“, каже Кошанин.

Слике су тапацирунг душе. Човек изврнут натрашке. Постава човекове главе са свим мање-више неправилним шавовима по којима је закрпљен… са свим грубим порубима, вируткавим кончићима и наборима из којих извирују сви разиграни анђели и демони… Њихова игра и јесте цео живот човечји. Ако победи светлост – босиљак си. Ако је мрак јачи, онај си који ломи босиљак.
Срђан Кошанин јерођен 1966. године у Косовској Митровици. Новинар је у Радију Косовска Митровица и сликар који је боје растварао вином. Стварно. Не метафорички.
Изложба ће бити отворена до 15. јануара.

Извор: Радио Косовска Митровица >>