Predstavljamo polufinaliste književnog okršaja

Вољом жреба, у полуфиналу првог циклуса књижевног окршаја у галерији „Акваријус“, који ће бити одржан у суботу 21. јануара 2017. године од 20 часова, снаге ће одмерити Дарија Машковић и Вук Пантовић, односно Анђелија Арсенијевић и Јован Маслар.

Дарија Машковић је један од главних фаворита за победника првог циклуса књижевног окршаја у галерији „Акваријус“. То је свима ставила до знања још у четвртфиналу када је апсолутно доминирала у свим сегментима окршаја над знатно старијом и искуснијом Саром Јекић (иначе студенткињом друге године Филозофског факултета која иза себе већ има објављене две збирке песама), убедљиво је победивши и гласовима жирија и гласовима публике (71:22). Њени главни адути су савршена дикција приликом интерпретације текстова, опуштеност и самоувереност за време наступа, смиреност и у најрадикалнијим ситуацијама и најтежим задацима жирија, оригиналност и провокативност сопственог стваралаштва. Додатну сигурност Дарији свакако даје и публика која јој, у изузетно великом броју, пружа искрену подршку, истовремено вршећи огроман притисак на жири. Колико је Дарија убеђена у свој пласман у финале сведочи и чињеница да чак ни против Саре Јекић није желела да наступи са својим најбољим текстовима, чувајући их за полуфинални и финални окршај. Једини проблем може да јој представља то што ће насупрот себе имати Вука Пантовића, који је најбољи када га сви отпишу.

Разговор са Даријом Машковић >>

Вука Пантовића би, због мрачних прича које, наводно, нису у складу са његовим годинама, многи најрадије одвели на разговор и консултације са психологом. Ипак, Вук је дошао до галерије „Акваријус“, а управо захваљујући тим спорним, морбидним и бизарним причама, одлуком жирија, стигао и до полуфинала првог циклуса књижевног окршаја. Храброст и дрскост да своје песимистичне (истовремено аутентичне и надасве сугестивне) визије уметности и живота, које толико одударају од малограђанског погледа на свет, изнесе јавно, биле су одлучујуће за његов пласман у полифинале. Ипак, његово стваралаштво поделило је и жири и публику у четвртфиналном окршају, изазвало и одобравање и негодовање, па је своју супарницу Снежану Џоговић добио тек после прегласавања жирија, истовремено добивши мање гласова публике од ње. У полуфиналу, против себе ће имати миљеницу публике Дарију Машковић, њену изражено позитивну енергију и лепршавост којом је, поред несумњивог квалитета својих текстова, већ успела да шармира жири. Ипак, не треба заборавити – Вука највише мотивише када је у наизглед безизлазној ситуацији, када је прежаљен, када је сам против свих.

Разговор са Вуком Пантовићем >>

После извлачења парова за полуфиналне књижевне окршаје, Јован Маслар је у мислима већ у финалу. То велико, можда и претерано самопоуздање, резултат је његове уверености да је неодољив у сваком погледу, а поготово у односима са женским полом, и може да му представља највећи проблем у предстојећој битки речи против Анђелије Арсенијевић. Искрена емоција којом су прожете његове, пре свега краће прозне форме, спремност да без длаке на језику – а опет идејно прецизно, стилски коректно, уз неочекиване обрте и интезивни драмски потенцијал – изложи беспоштедној критици многе аномалије у савременом друштву, омогућили су му да, као и Дарија Машковић, више него убедљиво порази своје претходне противнике, студенте Николу Грујића и Оливеру Шћепановић, освојивши истовремено и срца публике и жирија. Беспрекоран сценски наступ, истовремено патетичан, ироничан и заводљив, уверава га да је довољно да само изађе на подијум и одмах одушеви, и жири, и публику, али и своју супарницу. Истина, контроверзе које прате лик и дело Јована Маслара никога, а поготово не девојке, не остављају равнодушним. Ако не потцени Анђелију Арсенијевић и не прецени себе, велики је фаворит у полуфиналу.

Разговор са Јованом Масларом >>

Анђелија Арсенијевић највеће је изнанеђење првог циклуса књижевног окршаја. И поред тога што је у квалификацијама била превише уплашена и збуњена, психолошки потпуно неспремна, успела је да се домогне полуфинала иако је насупрот себе имала студента Енглеског језика Николу Радојевића, пре свега зато што је он, зачудо, имао много већу трему, и много више гафова. Изузетно мали број поена жирија (59:58 за Анђелију) сведочи да Анђелија није бриљирала као њен противник у полуфиналу (Јован Маслар); публика је, осим тога, била на страни Николе. Ипак, њена поетска проза, натопљена непатвореном емоцијом, њен шарм, интелигенција, способност да реагује на прву лопту, енергија коју носи са собом, представљају квалитет на који би свакако требало да игра у полуфиналном књижевном окршају. Без обзира на то, имајући у виду да ће испред себе имати младића који без пардона и било какве гриже савести и самилости ломи срца свих девојака које му се приближе, Анђелија може да рачуна на само два могућа исхода – или да се унапред помири са поразом и преда без праве борбе и отпора, или да надмаши саму себе, да изненади и фасцинира, и публику, и жири, а Јована остави без текста.

Разговор са Анђелијом Арсенијевић >>