Bardovi srpske parodije

У оквиру „Поетског ћошета“ у петак 3. јуна 2016. године од 20:00 сати у Клубу уметника галерије „Акваријус“ гостује књижевна критичарка и историчарка књижевности др Драгана Тодоресков из Новог Сада. Она ће одржати предавање о пародији у српској књижевности. У фокусу Драганине пажње биће књижевни опус зачетника српске пародије Јована Стерије Поповића, дела нашег најзначајнијег пародичара двадесетог века Станислава Винавера, као и пародијско писмо Стевана Сремца.
Пародија је једна од најзанимљивијих књижевних врста у савременој књижевној уметности. Стога је данас важно подсетити се на стваралаштво оних наших писаца који су велики део свог литерарног рада посветили управо овом жанру. Јован Стерија Поповић један је од зачетника пародије у српској књижевности. Стеријин „Роман без романа“ претеча је савременог романа, а пародијски елементи прожимају и његове драме („Симпатија и антипатије“, „Судбина једног разума“). Најзначајнији пародичар 20. века објавио је за живота чак три шаљиве „Пантологије“, збирке у којима је пародирао све значајније и мање значајне српске песнике и прозне писце. Између Стерије и Винавера стоји пародијско писмо Стевана Сремца, најизраженије у роману „Поп Ћира и поп Спира“, где овај писац пародира сентименталистички роман из 19. столећа.

Драгана Тодоресков (1975, Нови Сад) је докторирала на Катедри за књижевност Филозофског факултета у Новом Саду 2013. године. Објавила је шест књига и близу двеста радова из области књижевне критике, есејистике, историје и теорије књижевности. У Матици српској је запослена као виши стручни сарадник – лексикографски редактор на пројекту „Српска енциклопедија“. Члан је редакције „Летописа Матице српске“ и уређивачког одбора часописа „Интертекстуалност“. Члан је и управног одбора Српског књижевног друштва.

Поред монографије о Стерији („Стеријине пародије – искушења /пост/модерног читања“, 2009), објавила је низ радова у којима је интерпретирала појединачна Стеријина дела или одређене топосе. Бавећи се наратолошким темама и теоријом и историјом пародије у српској књижевности, повезала је традицију (Михаило Максимовић и Јован Стерија Поповић) са пародијским поступцима савремених српских писаца, указујући на разлике у традиционалном и модерном схватању овог жанра. Упоредо са интересовањем за историју књижевности 19. века и теорију књижевности, Драгана пише и студије посвећене писцима 20. века: Вељку Петровићу, Фриди Филиповић, Милици Мићић Димовској, али и другим савременим српским писцима (Горану Петровићу, Владану Матијевићу, Светиславу Басари, Тањи Крагујевић, Драгану Јовановићу Данилову). Објавила је низ радова посвећених питањима телесног идентитета, а велики део научно-истраживачког рада посветила је Јудити Шалго (докторска дисертација „Трагом кочења: присвајање, преодевање и раслојавање стварности у поетици Јудите Шалго“, 2014). Посебно поглавље у раду др Драгане Тодоресков представља рад на приређивању рукописне заоставштине заборављеног песника модернисте Ненада Митрова.
Живи и ствара у Новом Саду. Има две ћерке.