Мислим да је слобода говора овде укинута, можда и кроз цензуру, али и кроз аутоцензуру, јер људи воде различите егзистенцијалне борбе што им ускраћује слободу мисли – рекао је у „Акваријусу“ афористичар Јован Зафировић и додао да делује да људи на Косову и Метохији нису спремни за жртву. Извор: Радио Контакт плус.
Разговор са Јованом Зафировићем, овогодишњим добитником Вибове награде листа „Политика“. У програму, поред аутора, учествује и новинар Жарко Јоксимовић. Приватни културни центар „Акваријус“, понедељак 11. април 2022. у 20:00.
Оливера Радић кроз „Косовометохијске гласове“ горко подсећа на то да је на КиМ било страдања, али истовремено шаље поруку да после страдања долази васкрсење. Извор: Радио Контакт плус.
„Оливера Радић није само сведок, она озбиљно уочава проблеме гето средина у 21. веку, што је врло тешко објаснити нормалним срединама и нормалном животу и поставља се питање, како представити Ораховац или Велику Хочу, у времену када ничег нема“ (Живојин Ракочевић). Извор: Радио Косовска Митровица.
Концерт музичког двојца „Кафу дуо“. Наступају: Бајрам Кафу Киноли и Фарук Бањска. Приватни културни центар „Акваријус“, Косовска Митровица, петак 1. април 2022. године од 20:00. Програм се раелизује у оквиру другог фестивала књижевности ЗаНа који организује Фондација „Деметра“ а подржава УНМИК.
Представљање књиге Оливере Радић „Косовскометохијски гласови“. Учествују: Митра Рељић, Живојин Ракочевић и ауторка. Приватни културни центар „Акваријус“, Косовска Митровица, среда 30. март 2022. године у 18:30.
СОС разговори. Гост: Данило Ђурић (Лондан Лонданезе). Приватни културни центар „Акваријус“, Косовска Митровица, уторак 29. март 2022. године у 20 часова.
Вече поезије. Учествују: Аделина Ћаркај, Арбер Селмани, Фатлум Садику, Александра Јовичић, Ћендреса Прапаштица, Едис Галуши, Флора Селмани, Ориада Дајко и Дарија Машковић. Музеј Митровице, Јужна Митровица, субота 26. март 2022. у 19:00. Програм се реализује у оквиру II Фестивала књижевности ЗаНа чији је организатор Фондација „Деметра“ уз подршку УНМИК-а.
Иако има немерљиву важност по заштиту српске културне баштине, посебно оне на Косову и Метохији, Најман готово да је непознат и анониман у српској јавности. Извор: Радио Контакт плус.
Драгољуб Најман је као дугогодишњи дипломата са вишедеценијском каријером, дао значајан допринос, често својом иницијативом и сопственим заслугама, за бројне благодети, када је у питању наша национална културна баштина. Дао је свој допринос и на њеном очувању, протекцији и њеној међународној промоцији. Извор: Радио Косовска Митровица.
